Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ I - НАПРЕДНИ КУРС > Приступ територији и процедурама Републике Србије

Улазак на територију

Закон о странцима у члану 3. став 1. тач. 5. дефинише шта се подразумева под ”уласком” на територију Републике Србије. По закону, у питању је ”долазак странца на територију Републике Србије, који је одобрен од стране граничне полиције, преласком преко државне границе, односно граничног прелаза на коме се обавља гранична контрола.” Посебно је важно истаћи да се по закону задржавање странаца у транзитном простору аеродрома, сидришту пристаништа или луке не сматра уласком у Републику Србију. Међутим, зависно од тога како ће ова дефиниција бити примењивана у пракси, може доћи до одступања од релевантне међународне праксе, пошто се лице које се налази у транзитној зони аеродрома свакако налази под јурисдикцијом државе и она је одговорна за поступање којем је изложено. То истовремено значи и да ће држава бити одговорна уколико лицу у транзитној зони не омогући приступ процедури азила, а касније се утврди да је у питању особа која завређује међународну заштиту. Ово питање је од нарочитог значаја јер су већ забележени случајеви ограниченог приступа поступку азила у транзитној зони аеродрома.^[1]

 

• Незаконит улазак

 

Закон о странцима у члану 14. дефинише и шта се подразумева под незаконитим уласком на територију Републике Србије. У питању је улазак: 1) ван места одређеног за прелазак државне границе; 2) избегавање граничне контроле; 3) без путне исправе или друге исправе која служни за прелазак државне границе; 4) уз употребу туђе, неважеће, односно лажне путне или друге исправе; 5) уз давање неитинитих података граничној полицији; 6) за време заштитне мере удаљења или мере безбедности протеривања странца, односно мере забране уласка. Закон у члану 14. став 2. по први пут изричито забрањује помагање или покушај помагања странцу да незаконито уђе у Републику Србију. Ово помагање ће бити противзаконито осим ако се не односи на помагање ради спасавања живота, спречавања озлеђивања, пружања хитне медицинске помоћи, пружања хуманитарне помоћи, помагања из хуманитарних разлога, без намере да се спречи или одложи принудно удаљење странца.

 

• Одбијање уласка

 

Закон о странцима у члану 15. наводи због којих разлога је могуће одбити странцу улазак у земљу. До тога може доћи у следећим ситуацијама: 1) странац нема важећу путну исправу или визу, уколико је потребна; 2) странац нема довољно средстава за издржавање за време боравка у Републици Србији, за повратак у државу порекла или транзит у другу државу, или му на други начин није обезбеђено издржавање за време боравка у Републици Србији; 3) странац је у транзиту, а не испуњава услове за улазак у другу државу транзита или државу крајње дестинације; 4) странцу је на снази заштитна мера удаљења, мера безбедности протеривања странца, односно забрана уласка у Републику Србију; 5) странац нема потврду о вакцинисању или други доказ да није оболео, а долази са подручја захваћеног епидемијом заразних болести; 6) странац нема путно здравствено осигурање за период за који намерава да борави у Републици Србији; 7) то захтевају разлози заштите безбедности Републике Србије и њених грађана; 8) утврди се да у вези са уласком и боравком странаца на територији Републике Србије постоји негативна процена безбедносног ризика; 9) то представља обавезу Републике Србије у вези са спровођењем међународних мера ограничавања; 10) утврди се да странац користи фалсификована документа; 11) странац је већ боравио у Републици Србији 90 дана током 180 дана, уколико међународним уговором није другачије одређено, осим ако се ради о странцу који има визу за дужи боравак (визу Д) или одобрени привремени боравак; 12) постоји оправдана сумња да боравак неће користити у намеравану сврху; 13) постоји оправдана сумња да неће напустити Републику Србију пре истека рока важења визе, односно ако постоји могућност незаконите миграције по уласку у Републику Србију.

 

Улазак се одбија путем одлуке о одбијању уласка издате на прописаном обрасцу у коме се наводе разлози одбијања уласка и то се уписује у путну исправу странца. Само изузетно, странцу за кога се утврди да постоје неке од горе поменутих сметњи, може се одобрити улазак у Републику Србију, уколико за то постоје хуманитарни разлози, интерес Републике Србије или то налажу међународне обавезе Републике Србије. Улазак се одобрава путем одлуке о одобрењу уласка издате на прописаном обрасцу у којој се наводи разлог уласка, место и адреса смештаја у Републици Србији, време у коме странац може законито боравити у Републици Србији и гранични прелаз на коме странац мора изаћи из Републике Србије. Провера услова и процена ризика регулисана је чланом 9. Закона о странцима.

 

Закон о азилу и привременој заштити^[2] не уређује питање уласка на територију. Ипак, нови закон јасно наглашава у члану 4. да право да изрази намеру да поднесе захтев за азил, као и да поднесе захтев за азил у Републици Србији, има само странац који се налази на територији Републике Србије. Управо због овакве формулације, важно је нагласити да се сматра да се лице налази на територији Републике Србије, односно под јурисдикцијом државе, и када се налази у транзитној зони аеродрома. Супротно тумачење довело би до кршења релевантних међународних стандарда.

Закон прописује и неколико принципа релевантних за вођење поступка за добијање азила, али је посебно важно поменути два начела: начело недискриминације (члан 7) и начело некажњавања за незаконит улазак или боравак (члан 8).Тако члан 8. прописује следеће:

 

”Странац неће бити кажњен за незаконит улазак или боравак у Републици Србији ако без одлагања изрази намеру да поднесе захтев за азил и пружи ваљано образложење за свој незаконит улазак или боравак.”

 

Овај члан подразумева да судије за прекршаје неће кажњавати тражиоце азила који буду приведени због незаконитог уласка на територију Републике Србије и омогућиће им приступ процедури азила када процене да се ради о лицу које завређује међународну заштиту, или оно изрази намеру да тражи азил у Републици Србији.^[3]

 

Нови закон посебно наглашава да се изражавање намере да се тражи азил чини већ приликом граничне контроле, или на самој територији државе, а само изузетно у објекту које је одређено за смештај странца. Тиме се тражи да странац већ на граничној контроли изрази намеру да тражи азил, чиме се квалификује за статус тражиоца азила, како би му се обезбедио приступ територији и процедури азила.

 

Члан 35. Закона о азилу и привременој заштити:

 

„Приликом граничне контроле на уласку у Републику Србију или на територији Републике Србије, странац може усменим или писменим путем, пред овлашћеним полицијским службеником Министарства изразити намеру да поднесе захтев за азил.

 

Изузетно, странац намеру да поднесе захтев може изразити и у центру за азил, у другом објекту одређеном за смештај тражилаца, из члана 51. овог закона, као и прихватилишту за странце.”

 

Када странац изрази намеру да поднесе захтев за азил, он се одмах након тога упућује у центар за азил или у други објекат који је одређен за смештај тражилаца, у који се мора јавити у року од 72 сата од момента када му је издата потврда о регистрацији. Статус тражиоца азила по закону стиче оног тренутка када поднесе захтев за азил на територији Републике Србије и ужива га све до тренутка док се не донесе правноснажна одлука (члан 4. став 1. тач. 4). Странцу се по закону мора омогућити и приступ поступку азила уколико се налази у прихватилишту за странце.^[4]

 

Законом се први пут уводи и поступак на граници или у транзитном простору, а који је уређен чланом 41. Закона о азилу и привременој заштити.

 

Члан 41. Закона о азилу и привременој заштити:

 

„На граничном прелазу, односно у транзитном простору ваздушне луке и луке унутрашњих вода спроводи се целокупан поступак азила уз поштовање основних начела прописаних овим законом, само:

1. ако се тражиоцу обезбеде адекватан смештај и исхрана; 
2. ако се захтев за азил, односно накнадни захтев за азил може одбити као неоснован у складу са чланом 38. став 1. тачка 5) овог закона;
3. ако се захтев за азил, односно, накнадни захтев за азил може одбацити у складу са чланом 42. овог закона.

 

Представницима удружења која се баве пружањем правне помоћи тражиоцима и лицима којима је одобрено право на азил обезбеђује се ефикасан приступ граничним прелазима, односно транзитном простору ваздушне луке и луке унутрашњих вода, у складу са прописима којима је уређена заштита државне границе.

 

Пуномоћнику или представнику удружења које се бави пружањем правне помоћи тражиоцима и лицима којима је одобрено право на азил, осим УНХЦР-а, може се привремено ограничити приступ тражиоцу када је то неопходно ради заштите националне безбедности или јавног поретка Републике Србије.

 

Поступак азила по захтеву малолетног лица без пратње не може се водити на граници или у транзитном простору.

 

Канцеларија за азил одлуку о захтеву за азил у случају из става 1. овог члана доноси најкасније у року од 28 дана од дана подношења захтева.

 

Ако Канцеларија за азил не донесе одлуку у року из става 5. овог члана, тражиоцу се омогућава улазак у Републику Србију ради спровођења поступка по поднетом захтеву за азил.

 

Против одлуке из става 5. овог члана може се поднети жалба Комисији за азил у року од пет дана од дана уручења одлуке.”

 

Другим речима, члан 41. Закона о азилу и привременој заштити предвиђа могућност да се поступак за добијање азила у целини спроведе на граничном прелазу или у транзитном простору ваздушних лука и лука унутрашњих вода. На овај начин је поступак за добијање азила усклађен са Директивом 2013/32/ЕУ

 

[1] Видети Београдски центар за људска права, Право на азил у Републици Србији 2016, Београд, 2017, стр. 31-33; Београдски центар за људска права, Право на азил у Републици Србији 2017, Београд, 2018, стр.30-32; Београдски центар за људска права, Право на азил у Републици Србији, Извештај за период април-јун 2018, стр. 7-9, доступно на http://azil.rs/en/reports/.

[2] „Сл. гласник РСˮ, бр. 24/18.

[3] Више о обезбеђењу процедури азила у прекршајном поступку видети Београдски центар за људска права, Право на азил у Републици Србији 2016, Београд, 2017, стр. 34-35, Београдски центар за људска права, Право на азил у Републици Србији 2017, Београд, 2018, стр. 27.

[4] О пракси у погледу приступа поступку азила у Прихватилишту за странце видети Београдски центар за људска права, Право на азил у Републици Србији 2016, Београд, 2017, стр. 33- 34; Београдски центар за људска права, Право на азил у Републици Србији 2017, Београд, 2018, str. 33.