Закон о граничној контроли дефинише да се државна граница прелази на граничном прелазу са важећом путном исправом или другом исправом прописаном за прелазак државне границе, у радно време граничног прелаза и у складу са међународим уговором (члан 12. став 2). Закон о странцима[1] такође одређује да се у Републику Србију може ући само са важећом путном исправом у коју је унета виза или одобрење боравка, уколико законом или међународним уговором није другачије одређено (члан 6).
Закон о граничној контроли даље прецизира да послове граничне контроле врши гранична полиција (члан 27. став 2). Полицијски службеник примењује овлашћења на основу овог и других закона (првенствено Закона о полицији), али увек на начин којим се циљ постиже најмање штетним последицама (члан 28. став 1).
У складу са чланом 30. закона, полицијски службеници, у примени својих овлашћења, поступају поштујући следећа начела:
Принцип једнакости и забране дискриминације посебно наглашава и Закон о полицији,[2] који признаје и остале наведене принципе у члану 67. а предвиђа и да ће полицијски службеник приликом примене полицијских овлашћења, на захтев лица према коме се овлашћење примењује, омогућити пружање медицинске помоћи од стране здравствене установе.
Ови принципи требало би да обезбеде једнак третман и хумано поступање према свим мигрантима која желе да приступе територији Републике Србије.
Гранични прелаз је дефинисан Законом о граничној контроли као место које је одређено за прелазак државне границе у свим видовима саобраћаја - друмском, железничком, ваздушном и воденом (члан 15. став 1). Гранични прелаз може бити: 1) стални (место одређено за прелазак државне границе у току целе године); 2) сезонски (прелаз отворен у одређеном периоду године); и 3) привремени (место које је само привремено одређено за прелазак државне границе).
Да би се граница прешла ван граничног прелаза, утврђеног радног времена и начина преласка, потребно је гранично одобрење, као и одобрење надлежног органа суседне државе, а само онда када постоји оправдани интерес, или је то прописано међународним уговором (члан 13. став 1).
Гранично одобрење се неће издати уколико би прелазак државне границе негативно утицао на спровођење граничне контроле и безбедност државне границе (члан 13. став 3).
Гранично одобрење се издаје са роком важења до једне године, а може се одузети у случају злоупотребе или престанка разлога због којих је дато (члан 13. ставови 4. и 5).
До преласка државне границе може доћи и ван граничног прелаза и утврђеног радног времена, уколико то узрокује елементарна непогода (пожари, поплаве, земљотрес или друге непредвиђене непогоде). Ако је елементарна непогода разлог преласка границе, она се може прећи у било које време и на било ком месту, али су лица дужна да без одлагања о томе обавесте полицију (члан 14. став 2).
[1] „Сл. гласник РСˮ, бр. 24/18.
[2] „Сл. гласник РСˮ, бр. 6/16, 24/18.