Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ I - НАПРЕДНИ КУРС > Ситуације у којима може бити прекршено право тражиоца азила на приступ терирорији државе ради тражења заштите и легитимност таквих кршења сагласно правним инструментима ЕКЉП и праву ЕУ > Заустављање на граничним прелазима и приступ поступку подношења захтева за азил > Мере пограничне контроле и приступ тражилаца азила датој територији

Одредбе према Законику о шенгенским границама

Поред инструмената од којих се састоји ЗЕСА, постоје и други правни инструменти ЕУ који могу утицати на могућност тражилаца азила да приступе територији и поступку за подношење захтева за азил.

Међу тим инструментима кључни значај треба придати Законику о шенгенским границама,^[1] (у даљем тексту Законик) којим се уређује управљање границама ЕУ, укључујући активности на плану контроле, надзора и заштите. Тај законик утврђује правила о понашању чувара границе када дођу у контакт са онима који покушавају да уђу на територију државе, па су пресретнути на граници или им је спречен улазак. Примена Законика стога посебно утиче на делотворност приступа тражилаца азила територији државе.

 

Члан 7. Законика (Контрола спољних граница и забрана уласка) утврђује да активности надзора и контроле границе морају бити спровођене уз пуно поштовање људског достојанства и без икакве дискриминације:^[2]

1. Службеници контроле граница у обављању својих дужности у потпуности поштују људско достојанство, посебно у случајевима који укључују рањива лица. Свака мера коју они предузимају у обављању својих дужности сразмерна је циљевима којима се том мером тежи.
2.  Током контроле граница службеници задужени за контролу граница не дискриминишу лица по основу њиховог пола, расне или етничке припадности, вере или уверења, инвалидности, узраста или сексуалне оријентације.

 

Члан 14. Законика конкретно се бави забраном уласка на територију државе чланице након што се утврди да лице не испуњава услове из члана 6. ставови 1. и 5. Без обзира на случајеве који су побројани у тим одредбама, у члану се утврђује да забрана уласка не доводи у питање примену посебних одредаба које се односе на право на азил и на међународну заштиту…

 

 

Због миграционих путева којима се тражиоци азила крећу, често их пресрећу пограничне контроле; стога је суштински важно да поступање према њима у том контексту не осујети нити умањи њихове изгледе да делотворно изнесу своје потребе за заштитом.

У члановима 3. и 4. изричито се утврђује изузетна природа азила и међународне заштите. Примена Законика на лица која прелазе унутрашње и спољне границе земаља чланица не доводи у питање:  […] (b) права избеглица и лица која траже међународну заштиту, посебно у вези с начелом забране протеривања (non-refoulement) (члан 3)^[3] и у складу са одредбама Повеље и релевантним начелима ЕУ и међународним стандардима у погледу азила, посебно с начелом забране протеривања и Женевском конвенцијом из 1951. године о статусу избеглица и […] не доводи у питање […] њихове обавезе везане за међународну заштиту (члан 4). Важно је то што се у наведеној одредби утврђује да одлуке донете на темељу Законика морају бити донете на индивидуалној основи, чиме се искључује могућност колективног/групног протеривања. (Појам „колективног протеривања” и однос између колективног протеривања и приступа територији биће ближе размотрен у наставку текста.)

 

[1] Уредба (ЕУ) 2016/399 Европског парламента и Савета од 9. марта 2016. о Законику Уније о правилима којима се уређује кретање лица преко граница (Законик о шенгенским границама).

[2] Види поглавље I („Приступ територији”) Европска унија: Европска агенција за основна права, Приручник из европског права у области азила, граница и имиграције  − издање за 2014.

[3] Европска унија: Европска агенција за основна права, Приручник из европског права у области азила, граница и имиграције − 2014; Основна права на аеродромима: граничне контроле на пет међународних аеродрома у Европској унији.