„Директива о враћању”, 115/2008, није део основних правних инструмената од којих се састоји ЗЕСА. Она је донета како би се уредило (и спровело) враћање оних који су добили коначну одлуку којом им се ускраћује право да остану у земљи чланици.[1]
Будући да та директива не спада у поље дејства ЗЕСА, она није инструмент специјализован за азил, већ се примењује на све странце који немају важећу дозволу за улазак или боравак. Међутим, она је посебно важна због тога што садржи процесна јемства против одлуке о враћању. Та директива пружа странцима који подлежу мери враћања право да се чује њихов глас и да изнесу аргументе против те одлуке позивајући се на ризике који би могли проистећи из њене примене.
[1] ДИРЕКТИВА САВЕТА 2008/115 o Заједничким стандардима и поступцима у државама чланицама за враћање држављана трећих земаља с незаконитим боравком (Директива о враћању).