Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ I - НАПРЕДНИ КУРС > Оквир процесних и суштинских јемстава која важе за тражиоце азила у контексту пограничне или убрзане процедуре и у другим околностима које подразумевају прелазак границе > Стандарди и јемства према праву ЕУ

Измењена Директива ЕУ о заједничким поступцима за признавање азила

Од свих горе описаних инструмената, питања у вези с делотворним приступом поступцима за тражење међународне заштите у земљама чланицама ЕУ уређена су измењеном Директивом о заједничким поступцима за признавање азила. Та директива садржи свеобухватан правно обавезујући списак суштинских и процесних јемстава која морају бити на снази ради ефикасног решавања захтева за међународну заштиту. У том циљу, наведена директива утврђује колико је важно да се обезбеде процедуре за азил које су доступне подносиоцима захтева.

Појам „приступа поступцима азила” повезан је са засебним појмом „приступа територији” земље чланице ЕУ, али се од тог појма разликује. Иако могућност приступа територији очигледно представља важан саставни део права појединца да се делотворно позове на заштиту пред државним властима, немогућност приступа територији није једина препрека за остваривање тог права. Када уређује приступ предвиђеним поступцима, наведена директива узима у обзир и друге, често само административне препреке, и придаје им велики значај. Државе имају позитивну обавезу да осигурају доступност и квалитет предвиђених поступака, а пре свега следеће:

 

1. Делотворна комуникација с властима: Треба обезбедити да тражиоци азила имају „могућност да сарађују и ваљано комуницирају с надлежним властима” (Преамбула, тачка 25), што им омогућује да изнесу „релевантне чињенице” о своме случају;
2. Приступ помоћи и службама заштите: Треба обезбедити да тражиоци азила имају „приступ услугама преводиоца” у контексту разговора како би се осигурало делотворно подношење захтева (члан 15. Директиве) што обезбеђује делотворну комуникацију и пружа им „могућност да комуницирају с представником […] УНХЦР или других специјализованих организација за заштиту и „могућност да се консултују с правним саветником“;
3. „Могућност комуникације с представником […] УНХЦР” или с представницима других специјализованих организација за заштиту и „могућност да се [тражилац азила] консултује с правним саветником“ (члан 22. Директиве);
4. Право тражиоца азила да буде обавештен о одлукама и о разлозима за доношење тих одлука у погледу чињеница и законског основа: Пружање „довољних процесних јемстава” подносиоцу захтева да „води свој случај кроз све фазе поступка” (Преамбула, тачка 25);
5. Право тражиоца азила да привремено остане на територији: Признавање тражиоцу азила који је поднео захтев за међународну заштиту условног права на останак „до доношења одлуке надлежног органа власти” (члан 9. Директиве).

 

Већ је разјашњено да примена права азила ЕУ није ограничена на географску територију државе, већ се проширује на границе, територијалне воде и транзитне зоне. С обзиром на миграционе путање које се мењају и различите модалитете миграција у Европи, тај широк опсег примене ЗЕСА посебно је важан и актуелан зато што намеће обавезу да се пруже процесна и суштинска јемства свима онима којима је потребна међународна заштита, од тренутка који претходи њиховом ступању на територију државе.^[1]

У неким случајевима захтеви за међународну заштиту могу бити поднети у неповољним околностима, као што су гранични прелази или притворске јединице. У таквим околностима, сматра се да постоје објективне тешкоће када је реч о обезбеђивању горе наведених механизама заштите и да то намеће додатне захтеве земљама-чланицама како би извршиле своје обавезе. Приступ поступцима за одобравање азила из тих објеката отежан је зато што су актери који би омогућавали специјализовану заштиту изоловани или их нема, као ни органа власти који би могли да приме захтеве за азил. ЗЕСА изричито признаје такве околности и наглашава суштинску улогу давања информација о могућности да се поднесе захтев за азил, као и омогућавања да се пруже услуге преводиоца како би се олакшала комуникација (Преамбула, тачка 28).

 

 

У сличном духу, Измењена директива о азилу утврђује додатна јемства − па самим тим и појачане позитивне обавезе земаља чланица − подносиоцима захтева којима су потребна „посебна процесна јемства” због „њиховог узраста, пола, сексуалне оријентације, родног идентитета, инвалидности, тешке болести, менталних поремећаја или последица мучења, силовања или других тешких облика психолошког, физичког или сексуалног насиља”, између осталог. Ти услови стварају субјективне препреке припадницима тих категорија да делотворно приступе поступцима за одобравање азила. Субјективне рањивости лако могу постојати напоредо са објективним тешкоћама, као што је горе већ објашњено, што повећава потребе лица о којима је реч. Тако ће на пример малолетник који се налази у притвору или трудница која се налази на граничном прелазу по дефиницији бити у ситуацији у којој су њихове потребе за заштитом повећане. Да би земље чланице осигурале да таква лица могу равноправно приступити поступку за одобрење азила као и подносиоци захтева који нису у рањивом положају, оне су дужне да пруже допунска или специфична, ситуацији примерена, јемства. Да би се то постигло, Директива посебно наглашава хабилитациону улогу идентификације таквих потреба, која се сматра пресудно важном да те потребе буду адекватно задовољење (Преамбула, тачка 29).

 

[1]Европска унија: Европска агенција за основна права - Правне тековине ЕУ о азилу примењују се само од тренутка када је појединац стигао на границу, укључујући територијалне воде и транзитне зоне.