Република Србија и Заједнички европски систем азила

Република Србија није чланица Европске уније (ЕУ) и у том смислу није обавезана правним тековинама ЕУ у материји азила и миграција. Међутим, као држава која од 2012. године има статус кандидата за пријем у чланство у ЕУ, Република Србија има обавезу да усклади своје законодавство и праксу надлежних органа са правним тековинама Европске уније.

Споразум о стабилизацији и придруживању између Републике Србије и Европске уније ступио је на снагу у септембру 2013. године, а преговори о приступању су отпочели у јануару 2014. године. Област азила и миграција обухваћена је преговарачким поглављем број 24 које се односи на правду, слободу и безбедност.

Европска комисија се у својим годишњим извештајима о напретку Републике Србије редовно изјашњава о напретку који је постигнут у области азила и миграција, те даје препоруке у погледу даљих корака које Република Србија треба да предузме како би своје законодавство ускладила са Заједничким европским системом азила. У Извештају Европске комисије за 2016. годину констатовано је да је у току промена Закона о азилу Републике Србије како би се законодавни оквир ускладио са правним тековинама ЕУ. Наглашено је да нови закон треба да предвиди делотворан приступ поступку азила, независно од националности подносиоца захтева, кроз коректан и правовремени третман захтева за азил. Посебно су критиковани критеријуми за означавање земље као сигурне земље порекла или као сигурне треће земље, у смислу да ови институти тек треба да буду у потпуности усклађени са правом ЕУ. Комисија је похвалила усвајање плана за реаговање у ванредним ситуацијама који се тиче наглих прилива миграната. Када је у питању поступак азила, Комисија је изразила сумњу у погледу капацитета органа надлежних за испитивање захтева за азил, те указала на потребу даље обуке, посебно о земљама порекла и техникама интервјуисања. Додатни напори су потребни и у погледу интеграције корисника међународне заштите, а Европска комисија од Србије очекује и да настави блиску сарадњу са државама чланицама ЕУ и са земљама у окружењу како би се обезбедио делотворан приступ међународној заштити.