Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ I - ОСНОВНИ КУРС > Примена Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода у материји азила и миграција – правни оквир Републике Србије > Статус међународног права у правном поретку Републике Србије

Република Србија и ЕКЉП

Република Србија је 3. априла 2003. године потписала, а 3. марта 2004. године ратификовала Европску конвенцију о људским правима, када је она и ступила на снагу у односу на Републику Србију.^[1] Ратификацијом ове конвенције, Република Србија је прихватила надлежност Европског суда за људска права (ЕСЉП). Судови у Републици Србији и други државни органи имају обавезу да одредбе националног законодавства тумаче у складу са одредбама ЕКЉП и праксом ЕСЉП. Они се у својим одлукама позивају на одредбе ЕКЉП, као и на стандарде установљене у пракси Европског суда за људска права.

Ипак, пракса Уставног суда показује да, када год су одредбе ЕКЉП у суштини идентичне одговарајућим одредбама Устава Републике Србије, Уставни суд повреду права цени у односу на одредбу Устава, а узимајући у обзир праксу ЕСЉП. Уставни суд примењује европске стандарде постављене од стране ЕСЉП и у материји азила.^[2]

И органи који одлучују у поступку азила имају обавезу праћења, поштовања и позивања на праксу ЕСЉП. Посебно је значајна пресуда Управног суда у којој је истакнута потреба да се води рачуна о људским правима и слободама прокламованим ЕКЉП:

 

„Тужени орган ће у поновном поступку одлучивања по жалби дати јасну и потпуну оцену свих жалбених навода у смислу цитираних одредаба Закона о азилу и на основу такве оцене одлучити о садржини  и обиму права које тужиоцу припада у складу са законом, водећи рачуна да је одлучивање управних органа у овој ствари у непосредној вези са остваривањем права тужиоца на заштиту основних људских права и основних слобода прокламованих Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода и Протоколима који су уз Конвенцију донети, а који представљају саставне делове правног поретка Републике Србије.“^[3]

 

[1] „Службени лист СЦГ“ - Међународни уговори”, бр. 5/2005.

[2] Решење Уставног суда Србије у предмету бр. Уж-5331/2012 од 24. децембра 2012, одлука Уставног суда Србије у предмету бр. Уж-1286/2012 од 29. марта 2012, одлука Уставног суда Србије у предмету бр. Уж-3548/2013 од 19. септембра 2013, одлука Уставног суда Србије у предмету бр. Уж-6596/2011 од 30. октобра 2014. године.

[3] Управни суд, предмет бр. 12 У 17279/13, пресуда од 10. јула 2015. године.