Улога Суда правде Европске уније и његове јуриспруденције

Јуриспруденција СПЕУ утиче на тумачење међународног избегличког права у одсуству наднационалног правног тела за спровођење Женевске конвенције из 1951. С обзиром на то да политика азила ЕУ мора бити у складу са том конвенцијом, ЕКЉП и осталим релевантним уговорима (види члан 78. став 1. Уговора о функционисању Европске уније, члан 52. став 3. Повеље, и уводне одредбе 2, 3, 4. и 17. Квалификационе директиве 2011/95/EU), СПЕУ би требало да игра кључну улогу у тумачењу права како би оно било сагласно са овим међународним инструментима. Суд правде Европске уније (Луксембуршки суд) и Европски суд за људска права (суд у Стразбуру) често наводе одлуке оног другог како би поткрепили своја становишта.    

У члану 52. став 3. Повеље се непосредно помиње ЕКЉП  у погледу тумачења одредаба.

Међутим, појединачни тражиоци азила, који сматрају да им није омогућено да на одговарајући начин имају користи од правних тековина или Повеље, практично немају на располагању никакав непосредан приступ СПЕУ сличан оном који имају Европском суду за људска права. Појединци могу да оспоравају чињење или нечињење националних тела у вези са правом ЕУ које се односи на азил пред националним судовима држава чланица ЕУ. Ови судови могу (а понекад и морају) да упуте питања о тумачењу правних тековина или Повеље Суду правде ЕУ и од њега затраже да донесе претходну одлуку. Све одлуке СПЕУ у овом приручнику донете су у складу са овим поступком упућивања. Такође постоји могућност да Комисија ЕУ покрене „поступак због непоштовања прописа“ против држава чланица ЕУ које не испуњавају своје обавезе везане за азил по основу правних тековина ЕУ, као и поступак за укидање акта неког тела ЕУ.