Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ I - ОСНОВНИ КУРС

Правне тековине ЕУ које се односе на азил и пракса Суда правде ЕУ везана за материју азила

Република Србија није чланица ЕУ те је не обавезују правне тековине ЕУ које се односе на азил, већ само подударне обавезе по основу Женевске конвенције и ЕКЉП (као и осталих релевантних међународних инструмената). Европски савет је Србији 2012. доделио статус земље кандидата, a Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) између Србије и ЕУ ступио је на снагу септембра 2013. године, док су преговори о приступању отворени јануара 2014. Како би доказала своју способност да преузме обавезе чланства, Србија мора своје законодавство, укључујући прописе који се односе на азил, да хармонизује са правним тековинама ЕУ.

 

Правне тековине ЕУ које се односе на азил означавају корпус права који обухвата уговоре, директиве и уредбе које је ЕУ усвојила у склопу успостављања Заједничког европског система азила (Common European Asylum System, ЗЕСА). Државе чланице морају да спроводе ЗЕСА у складу са Повељом ЕУ о основним правима (Повеља), при чему треба да се руководе и праксом Суда правде Европске уније (СПЕУ). Наведеним инструментима се обезбеђују кључне материјалне и процесне гарантије у вези са разматрањем захтева за азил и прихватом и поступањем према тражиоцима азила. ЗЕСА се изричито мора примењивати у складу са обавезама држава које проистичу из Женевске конвенције из 1951. године (СПЕУ је у одлуци о спојеним предметима Н. С. и М. Е, бр. C-411-10 и C-493-10, утврдио да се деловање ЗЕСА темељи на потпуној и инклузивној примени Женевске конвенције и начела забране протеривања, у складу са чланом 18. Повеље и чланом 78. УФЕУ, при чему се позвао на одлуке о спојеним предметима Салахадин Абдула и други, бр. C-175/08, C-176/08, C-178/08 и C-179/08, [2010] ECR I 1493, став 53, и предмет Болбол, бр. C-31/09, [2010] ECR I-5539, став 38) и „осталих релевантних уговора“, сходно члану 78. Уговора о функционисању ЕУ (УФЕУ), укључујући Конвенцију УН против мучења и Међународни пакт о грађанским и политичким правима (ПГП).

 

Заједнички европски систем азила чине следећи инструменти:

1. Уредба „Даблин III”,^[1] којом се утврђују критеријуми за одређивање државе чланице надлежне за одлучивање о захтеву за азил и уређује пребацивање тражилаца азила у надлежну државу чланицу;
2. Измењена Квалификациона директива у којој се утврђује ко има право на коју врсту заштите и каснији статус и повластице;^[2]
3. Измењена Директива о поступцима азила (ДПА),^[3] у којој се прописују поступци које треба примењивати приликом одлучивања о захтевима за азил;
4. Директива о условима прихвата (ДУП),^[4] којом се утврђују минимални стандарди прихвата, смештаја и/или издржавања тражилаца азила;
5. Уредба о формирању Европске канцеларије за подршку азилу;^[5]
6. Уредба o формирању базе података отисака прстију тражилаца азила EURODAC, којом се омогућује пренос отисака прстију тражилаца азила у централни систем.^[6]

У начелу, постојала је намера да се ЗЕСА примењује у свим државама чланицама ЕУ. Неке државе чланице ЕУ су, међутим, задржале посебан статус у погледу неких или свих инструмената ЗЕСА. 

 ЗЕСА треба да обезбеди уједначавање одлучивања на основу Женевске конвенције – у погледу оних који имају право на статус „избеглице“ у ЕУ – и да пружи уједначенију дефиницију „супсидијарне заштите“ онима који нису избеглице по Женевској конвенцији. Његови су креатори имали за циљ да обесхрабре „секундарно кретање“ тражилаца азила из једне државе чланице у другу у потрази за правичнијим и делотворнијим поступком азила или за бољим приступом правима. Он не обухвата целу Женевску конвенцију, а заштита која се њиме пружа ужег је обима од оне предвиђене ЕКЉП јер се њиме и даље искључују лица која сходно ЕКЉП имају апсолутно право на заштиту од враћања. 

Мимо ЗЕСА, у „Директиви о враћању“, ^[7] која се односи на одлуке о враћању миграната за које се утврди да незаконито бораве на територији државе, утврђују се правила везана за регулисање статуса или враћање миграната који су добили правоснажну одлуку којом се одбија право боравка у држави чланици.

 

[1] Уредба ЕУ бр. 604/2013 Европског парламента и Савета од 26. јануара 2013. о утврђивању критеријума и механизама за одређивање надлежне државе чланице за одлучивање о захтеву за азил који је једној од држава чланица поднео држављанин треће земље или лице без држављанства (измењена) (REGULATION (EU) No 604/2013 OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 26 June 2013 establishing the criteria and mechanisms for determining the Member State responsible for examining an application for international protection lodged in one of the Member States by a third-country national or a stateless person (recast). (Прим. прев. Већина правних тековина ЕУ које се наводе у овој и наредим фуснотама доступне су на хрватском језику на следећој интернет страници: http://eur-lex.europa.eu/homepage.html).

[2] Директива Савета ЕУ бр. 2004/83/EC од 29. априла 2004. о минималним условима за стицање статуса избеглице односно статуса лица којима је потребна међународна заштита и положају држављана трећих држава или лица без држављанства и о садржају одобрене заштите (COUNCIL DIRECTIVE 2004/83/EC of 29 April 2004 on minimum standards for the qualification and status of third country nationals or stateless persons as refugees or as persons who otherwise need international protection and the content of the protection granted).

[3]  Директива 2013/32/EU Европског парламента и Савета од 26. јуна 2013. о заједничким поступцима за одобравање и укидање међународне заштите (измењена) (DIRECTIVE 2013/32/EU OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 26 June 2013 on common procedures for granting and withdrawing international protection (recast).

[4] Директива 2013/33/EU Европског парламента и Савета од 26. јуна 2013. о стандардима за прихват подносилаца захтева за међународну заштиту (измењена) (DIRECTIVE 2013/33/EU OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 26 June 2013 laying down standards for the reception of applicants for international protection (recast).  

[5] Уредба ЕУ бр. 439/2010 Европског парламента и Савета од 19. маја 2010. о формирању Европске канцеларије за подршку азилу (REGULATION (EU) No 439/2010 OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 19 May 2010 establishing a European Asylum Support Office).

[6] Уредба ЕУ бр. 603/2013 Европског парламента и Савета од 26. јануара о успостављању система Eurodac за поређење отисака прстију ради делотворне примене Уредбе ЕУ бр. 604/2013 о утврђивању критеријума и механизама за одређивање надлежне државе чланице за одлучивање о захтеву за азил који је једној од држава чланица поднео држављанин треће земље или лице без држављанства и о захтевима за упоређивање с подацима из Eurodac-а од стране органа за спровођење закона држава чланица и Европола за потребе спровођења закона и о измени Уредбе ЕУ бр. 1077/2011 о оснивању Европске агенције за оперативно управљање обимним информационим системима у области слободе, безбедности и правде (измењена) (REGULATION (EU) No 603/2013 OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 26 June 2013 on the establishment of ‧Eurodac‧ for the comparison of fingerprints for the effective application of Regulation (EU) No 604/2013 establishing the criteria and mechanisms for determining the Member State responsible for examining an application for international protection lodged in one of the Member States by a third-country national or a stateless person and on requests for the comparison with Eurodac data by Member States' law enforcement authorities and Europol for law enforcement purposes, and amending Regulation (EU) No 1077/2011 establishing a European Agency for the operational management of large-scale IT systems in the area of freedom, security and justice (recast)).

[7] Директива Савета ЕУ бр. од 16. децембра 2008. о заједничким стандардима и поступцима у државама чланицама за враћање држављана трећих земаља са незаконитим боравком (Директива о враћању) (COUNCIL DIRECTIVE 2008/115 on common standards and procedures in Member States for returning illegally staying third-country nationals (Returns Directive)).