Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ II - ОСНОВНИ КУРС > Повреде члана 3. које проистичу из услова прихвата и притвора у земљи азила > Услови лишења слободе

Посебна ситуација деце која траже азил

У својој пракси ЕСЉП препознаје да деца представљају рањиве чланове друштва[1] и она као таква имају право да добију посебна јемства.

Деца која су истовремено и тражиоци азила налазе се у стању веће рањивости због тога што у исти мах припадају двема категоријама које Суд препознаје као рањиве. То стање појачане рањивости није само збир наведених двају услова већ се карактерише специфичним потребама и посебним стањем које проистиче из комбинованог дејства чињенице да је истовремено реч о детету и лицу које се суочава са ситуацијом која изазива растуће узнемирење, замор и оскудицу − што је ситуација у којој се налази тражилац азила. ЕСЉП је у различитим приликама приметио да су државе у обавези да деци мигрантима лишеним слободе пружају посебна и јача јемства.

 

ЕСЉП је стао на становиште да притворски објекти и услови који нису примерени задовољавању посебних потреба деце могу довести до повреде члана 3.^[2] У предмету Мубиланзила, ЕСЉП је заузео став да здружено дејство услова у којима петогодишња подноситељка представке, као лице без пратње које тражи азил, борави у притворском центру, доводи ту девојчицу у изузетно рањиву ситуацију. Важно је истаћи да обавеза да се задовоље потребе које проистичу из таквих услова мора имати предност у односу на незаконит мигрантски статус детета.^[3]

 

Да би се утврдило да ли су услови и околности такви да је стављање деце у притвор одговарајуће, ЕСЉП је размотрио постојање мера које се предузимају како би им квалификовани стручњаци пружали психолошку и образовну и васпитну помоћ.^[4] Подједнако је важан и захтев да се одреди старатељ који ће заступати малолетника без пратње, како би овај могао да оспори одлуку о притвору, као што је ЕСЉП запазио у пресуди у предмету Рахими против Грчке.^[5]

ЕСЉП је у пресуди у предмету Мубиланзила Мајека и Каники Митунга против Белгије стао на становиште да је смештање петогодишње девојчице без пратње која је тражила азил у притворски центар са одраслима с којима није ни у каквом сродству представљало повреду члана 3. То што су јој власти обезбедиле „правну помоћ” и свакодневне телефонске контакте с њеном мајком није се сматрало довољним за задовољење посебних потреба детета у тако раном узрасту.   ЕСЉП је у пресуди у предмету Мусхаџијева против Белгије утврђено је да је смештајем четворо чеченске деце до трансфера по Уредби „Даблин III” у објекат који није био опремљен за задовољење њихових конкретних потреба био повређен члан 3. Иако деца о којој је реч нису била одвојена од мајке, ЕСЉП је ставио одлучујући нагласак на психолошки утицај продуженог притвора на њихово психичко благостање, посебно имајући у виду најмлађег међу њима (то дете је имало пет година у то време), оцењујући да је тај психолошки утицај био такав да представља повреду члана 3.

 

 

[1] А. v. the United Kingdom, представка бр. 25599/94, став 22.

[2] Mubilanzila Mayeka and Kaniki Mitunga v. Belgium, представка бр. 13178/03 и Muskhadzhiyeva and Others v. Belgium, представка бр. 41442/07; Kanagaratnam and Others v. Belgium, представка бр. 15297/09; Popov v. France, представке бр. 39472/07 и 39474/07; M. S. v. the United Kingdom, представка бр. 24527/08; Price v. the United Kingdom, представка бр. 33394/96.

[3] Mubilanzila и Muskhadzhiyeva, горе.

[4] Ibid., став 50.

[5] Rahimi v. Greece, представка бр. 8687/08.