Услови лишења слободе

ЕСЉП је у својој пракси прихватио да неадекватни услови лишења слободе тражилаца азила могу довести до повреде члана 3.^[1] У циљу процене те адекватности, Суд је придао значај једном броју елемената, укључујући следеће:

• Место лишења слободе: где је појединац лишен слободе (аеродром, полицијска ћелија, затвор);
• Карактеристике објеката и доступност алтернатива које не садрже тако изражен елемент принуде: да ли се могу или се не могу користити неки други објекти; величина подручја изолације; да ли су ту смештени и други људи и колико их има; постојање санитарних и хигијенских објеката и могућност приступа тим просторијама; проветреност и могућност приступа свежем ваздуху; могућност контаката са спољним светом; да ли лица лишена слободе болују од неких болести и да ли имају приступ здравственој заштити.^[2]

[1] M. S. S. v. Belgium and Greece [Велико веће], представка бр. 30696/09.

[2] Европска унија: Европска агенција за основна права, Приручник из европског права у области азила, граница и имиграције (Handbook on European law relating to asylum, borders and immigration), јун 2013, ISBN 978-92-9239-105-8 (FRA), стр. 167, где се цитира предмет Sharifi and others v. Italy and Greece, представка бр. 16643/09 − где је више од стотину људи делило два тоалета, а лица која су боравила у истим просторијама морала су да спавају на заједничким душецима или да спавају на поду. ЕСЉП је посебно указао на поплављене тоалете, слабу вентилацију и опште нездраво окружење.