У својој пресуди у предмету Гебремедин против Француске, ЕСЉП је разматрао применљивост Конвенције у случају када је лице које је стигло на аеродром враћено, односно спречено да уђе у земљу по слетању на аеродром.
Гебремедин против Француске НАЧЕЛО: Члан 3. може се применити у вези са чланом 13. Конвенције (право на делотворан правни лек) онда када је тражилац азила на граници државе спречен да уђе на њену територију како би поднео захтев за азил. Подносилац представке је био држављанин Еритреје, који је стигао у Француску и задржан је у међународном транзитном простору. Он је поднео хитну представку Управном суду уз молбу да му се дозволи да уђе у земљу како би поднео захтев за азил, што је одбијено. Према француским законима, да би поднели захтев за азил у Француској, страни држављани морали су да се налазе на француској територији. ЕСЉП је приметио да је, с обзиром на важност члана 3. и неповратну природу штете која би могла бити нанета ако би се опасност од мучења или злостављања остварила у пракси, тај члан требало применити у оваквим случајевима (који се дешавају на копненој граници, укључујући и аеродроме) у вези са чланом 13, како би се лицима која су у опасности од тога да буду изложена забрањеном поступању по повратку омогућио приступ правном леку и заштити од враћања. |