Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ II - ОСНОВНИ КУРС > Примена члана 3. у одлукама о протеривању и враћању > Примена члана 3. у случајевима „спречавања уласка” миграната којима може бити потребна међународна заштита

Спречавање уласка на мору

 

Хирши Џама и други против Италије – анализиран горе у вези с општим начелом о екстратериторијалној примени ЕКЉП

НАЧЕЛО: Члан 3. може се применити у вези са чланом 13. Конвенције (право на делотворан правни лек) онда када државне власти на отвореном мору пресретну потенцијалног тражиоца азила и спрече га да уђе на (њихову) територију како би поднео захтев за азил.

У овом предмету радило се о групи појединаца који су, у намери да стигну до италијанске обале, испловили из Либије на три брода. Пресрели су их бродови италијанске царине и обалске страже. Путници с пресретнутих бродова пребачени су на италијанске војне бродове и враћени у Триполи, а да нису имали могућност да поднесу захтев за азил у Италији.

Ово је било први пут да је ЕСЉП изрекао пресуду у вези с пресретањем на мору. У ситуацијама у којима је добро познато колика је опасност од враћања, враћање у дату државу забрањено је по основу члана 3. Ако држава врати неко лице у интермедијарну, трећу земљу, која то лице потом може вратити у земљу порекла, то такође може представљати повреду члана 3. Захваљујући овом предмету, сада се сматра да ЕКЉП важи у погледу свих операција које државе примењују за контролу миграција, где год да се оне догоде − чак и на отвореном мору.