Указано је на одлучујући значај који ЕСЉП придаје приступачности, делотворности и адекватности процесног оквира и расположивих правних лекова које подносилац захтева може да искористи како би оспорио одлуку о враћању. Суд често у одсуству наведених правних лекова закључује да је дошло до повреде члана 3. у вези са чланом 13. чак и кад није спроведена анализа конкретне опасности у земљи у коју подносилац представке треба да буде враћен, при чему се ослања само на процесни део одредбе члана 3. У овом одељку се поново истичу нека од општих начела о делотворним правним лековима приказана у претходним одељцима, као и аспекти од нарочитог значаја у контексту враћања у земље које су одређене као СТЗ и у контексту враћања сагласно Уредби „Даблин III“.