Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ IV - ОСНОВНИ КУРС > Сигурност негде другде“ – враћање сагласно Даблинској уредби и концепт сигурне треће земље по праву ЕУ

Концепт „узајамног поверења“ и „једнаке заштите“ у темељу враћања сагласно Уредби „Даблин III“ према праву ЕУ

Постоји оборива претпоставка да су све државе чланице ЕУ (и државе које примењују Уредбу „Даблин III“, а нису чланице ЕУ) сигурне будући да су у обавези да поштују и штите основна права, прописана ЗЕСА, Повељом ЕУ о основним правима и ЕКЉП. Та се претпоставка углавном ослања на чињеницу да су све државе у Даблинском систему чланице ЕУ и/или потписнице ЕКЉП.

„Претпоставка о сигурности у темељу уређења односа у ЕУ заснована је на кључном начелу ЕУ о 'узајамном поверењу', којим се опште узев уређују односи и судски дијалог у ЕУ и којим се прописује да су правни системи држава чланица ЕУ кадри да пружају једнаку и делотворну заштиту основних права признатих на нивоу ЕУ, нарочито у [Повељи]“.^[1] То посредно обухвата њихову способност да поштују право на азил зајемчено чланом 18. Повеље.

 

У области слободе, безбедности и правде ЕУ, којом су  - битно је истаћи - обухваћене и миграције и азил, овим се начелом изискује да „свака [држава чланица], осим у изузетним околностима, сматра да све остале [државе чланице] поштују право ЕУ а нарочито основна права призната правом ЕУ“.^[2] Следи да се све државе чланице ЕУ сматрају једнако кадрим да пружају делотворну заштиту људских права, изузев у наведеним „изузетним околностима“. У уводној одредби 22. Уредбе „Даблин III“ се изричито помиње начело узајамног поверења, као и начело „солидарности“.

Ово има важне импликације како по дисциплину ЕУ у вези са даблинским пребацивањима, тако и по њено разумевање правила о СТЗ и ПЗА.

 

[1] СПЕУ, пресуда Великог већа у спојеним предметима Aranyosi and Căldăraru, бр. C-404/15 и C-659/15 PPU, став 77, у којој се цитира став 50. одлуке у предмету бр. C‑168/13 PPU, Jeremy F.

[2]  Ibid. став 78. и мишљење бр. 2/13, EU:C:2014:2454, став 191.