Апсолутна забрана колективног протеривања проистиче из обичајног међународног права. У инструментима Савета Европе забрана колективног протеривања изнова је потврђена смерницом бр. 3 у документу „Двадесет смерница о присилном враћању”, сагласно којој „решење о удаљењу и враћању може бити издато само на основу разумног и објективног испитивања конкретног случаја сваког појединачног лица о коме је реч а при доношењу тог решења морају бити узете у обзир све околности карактеристичне за тај случај. Колективно протеривање странаца је забрањено”.
Колективна протеривања су и у супротности са Eвропском социјалном повељом и њеним чланом 19. став 8, у ком су садржане гарантије против протеривања.
Члан 19
У намери да обезбеде делотворно остваривање права радника миграната и њихових породица на заштиту и помоћ на територији било које друге стране уговорнице, стране уговорнице се обавезују: (...)
Релевантна судска пракса о овом питању: предмет Форум европских Рома и номадских народа против Француске.