Препоруке Комитета за људска права и Комитета против мучења у вези са колективним протеривањем у Србији

Проблем колективног протеривања странаца у Републици Србији био је предмет разматрања уговорних тела Уједињених нација кроз механизам периодичног извештавања.

Комитет против мучења је у Закључним запажањима о Другом периодичном извештају Републике Србије изразио забринутост због спровођења поступака присилног враћања, као и информација да су странци који су враћени из Мађарске у Србију подвргавају присилном враћању у БЈРМ, без делотворних процесних гарантија да ће им бити омогућен приступ правним лековима против такве одлуке, без бесплатне правне помоћи или услуга превођења. Комитет је препоручио да Србија успостави формални механизам за надгледање граница у сарадњи са УНХЦР-ом и невладиним организацијама (Комитет против мучења, Закључна запажања о другом периодичном извештају Републике Србије (Concluding observations on the second periodic report of Serbia), CAT/C/SRB/CO/2, 12. мај 2015, став 15), чиме би се значајно смањили ризици од кршења међународних стандарда заштите људских права не само тражилаца азила већ и других категорија миграната.

Комитет за људска права је разматрао Трећи периодични извештај Републике Србије о примени Међународног пакта о грађанским и политичким правима. Комитет је у Закључним запажањима изразио забринутост у погледу поступка евидентирања, саслушања и издавања докумената тражиоцима азила, као и пријављених случајева одбијања приступа територији Србије и поступку азила, колективних и насилних протеривања странаца (Комитет за људска права, Закључна запажања о трећем периодичном извештају Републике Србије (Concluding observations on the third periodic report of Serbia), CCPR/C/SRB/CO/3, 10. април 2017, став 32). У својим закључним запажањима, Комитет је препоручио Републици Србији да обезбеди приступ формалним процедурама за добијање азила на свим граничним прелазима, нарочито на међународним аеродромима и у транзитним зонама. Комитет од Србије захтева да сви захтеви за азил буду размотрени брзо и на индивидуалној основи, уз пуно поштовање начела забране протеривања, као и да се против одбијајућих одлука омогући употреба правног средства са суспензивним дејством.  Од Србије се чак изричито захтева да се њени органи уздрже од колективног протеривања странаца и да обезбеди објективну процену нивоа заштите приликом враћања странаца у сигурне треће земље. (Комитет за људска права, Закључна запажања о трећем периодичном извештају Републике Србије (Concluding observations on the third periodic report of Serbia), CCPR/C/SRB/CO/3, 10. април 2017, став 32).