Уколико странац не напусти Републику Србију у року који му је одређен за добровољни повратак, период за добровољни повратак није изречен или је судском одлуком изречена мера безбедности протеривања или заштитна мера удаљења странца из земље, странац може бити принудно удаљен са територије Републике Србије, с тим што се у сваком конкретном случају мора водити рачуна о томе да ли су испуњени услови за забрану принудног удаљења предвиђени чланом 83. Закона о странцима. У случају када се принудно удаљење спроводи зато што је судском одлуком изречена мера безбедности протеривања или заштитна мера удаљења странца из земље, законом је предвиђено да ће надлежни орган донети решење о отказу боравка и одредити рок за напуштање територије Републике Србије. Против овог решења жалба није дозвољена али је могуће покренути управни спор (члан 81. став 2. Закона о странцима).
Законом о странцима Републике Србије предвиђена је и могућност одлагања принудног удаљења. Решење о одлагању принудног удаљења доноси се у случају да су испуњени услови за забрану принудног удаљења из члана 83. или пак разлози наведени у ставу 1. члана 84. закона, тј. ако није утврђен идентитет странца, није могуће извршити превоз странца из Републике Србије или се појаве озбиљне потешкоће у вези са психичким, физичким или здравственим стањем странца. Одлагање принудног удаљења се може укинути уколико основ за одлагање престане да постоји или уколико се странац не придржава обавеза које проистичу из обавезног боравка (члан 85. став 2).
У сваком случају, странцу се гарантује право на жалбу против решења о одлагању принудног удаљења и решења о укидању одлагања принудног удаљења. Жалба се може изјавити у року од осам дана од дана достављања решења и изјављивањем жалбе се извршење решења одлаже. Против решења донетог у другом степену странац на располагању има покретање управног спора.
Члан 85. Закона о странцима: