Право на жалбу у убрзаном поступку

Новина коју уводи Закон о азилу и привременој заштити огледа се и у могућности вођења убрзаног поступка. Наиме, уколико је у питању нека од ситуација наведених у тачкама 1-8 првог става члана 40, а нарочито ако се утврди да је тражилац поднео захтев са очигледном намером да одложи или спречи извршење одлуке која би имала за последицу његово удаљење из Републике Србије, да тражилац представља озбиљну опасност по националну безбедност и јавни поредак или је могуће применити концепт сигурне државе порекла, одлуку о захтеву за азил је могуће донети у убрзаном поступку. Ипак, законом су наметнута и извесна ограничења за вођење убрзаног азилног поступка те се тако ова врста првостепеног поступка не може водити уколико је тражилац азила малолетно лице без пратње (члан 40. став 4.), док је обавеза првостепеног органа да тражиоца азила обавести да ће се о његовом захтеву одлучивати у убрзаној процедури (члан 40. став 3). У случају да је првостепена одлука донета у убрзаном поступку рок за изјављивање жалбе Комисији за азил је краћи и износи осам дана од дана уручења одлуке. Мада члан 40. Закона о азилу и привременој заштити не предвиђа експлицитно да жалба против одлуке донете у убрзаном поступку одлаже извршење, она неспорно има суспензивно дејство јер се и у односу на првостепене одлуке донете у убрзаној процедури примењује одредба члана 95. Закона којом се гарантује да жалба против било које одлуке донете у првом степену одлаже извршење те одлуке.