Начело једнакости и забрана дискриминације, којим се прокламује једнакост пред законом, гарантована је Законом о забрани дискриминације.[1] Овим законом се уређује општа забрана дискриминације, облици и случајеви дискриминације, као и поступци за заштиту од дискриминације. Повереник за заштиту равноправности, независно, специјализовано тело које је основано на основу овог закона, донео је неколико мишљења у којима је потврдио да се Закон о забрани дискриминације односи и на тражиоце азила/избеглице/мигранте. Илустративно је мишљење које је донето по притужби једне невладине организације у којој је наведено да је банка В. приликом пружања услуге трансфера новца МонеyГрам, од тражилаца азила и других избеглих лица тражила испуњење услова које иначе не тражи од других страних држављана.[2] Тако је банка више пута од фебруара до новембра 2015. године одбила да изврши услугу трансфера новца овим лицима, чиме их је ставила у неједнак положај у односу на друге стране држављане. Банка је од ових лица захтевала да доставе потврду о пријави боравка, коју иначе не тражи другим странцима. У изјашњењу банка је тврдила да за све странце који бораве дуже од 24 часа у Србији захтева на увид потврду о пријави боравка, као и да су трансакције које врше мигранти на основу Смерница за процену ризика од прања новца и финансирања тероризма сврстане у категорију високоризичних, због чега банка на ове клијенте и трансакције примењује појачане мере познавања и праћења. Истовремено, банка није оспорила доказе који указују на то да се у пракси не захтевају од свих странаца исти услови за извршење наведене трансакције. Такође, банка није пружила ниједан доказ да је додатни документ који је захтеван од тражилаца азила гаранција сигурности у смислу процене сумњивих трансакција, нити да ускраћивање пружања услуге у конкретном случају представља оправдану повреду начела једнаких права и обавеза. Тако је повереница пронашла да је ускраћивањем пружања услуге трансфера новца МонеyГрам сиријском држављанину банка прекршила одредбе Закона о забрани дискриминације и да забрањен основ дискриминације подразумева и мигрантски статус.
[1] „Сл. гласник РСˮ, бр.22/09.
[2] Повереник за заштиту равноправности, Притужба НВО Ц. З. П. Т. А. из Б. против В. банке а.д. Н. С., бр. 07–00–668/2015–02, мишљење од 29. марта 2016. Видети и мишљење у којем се повереница изјаснила о понашању раднице која је на шалтеру Главне железничке станице у Београду одбила да прода карту мигранту за релацију Београд – Шид (Повереник за заштиту равноправности, Притужба Ц. К. П. Р. против „Железница Србије“ а. д., бр. 07–00–575/2016/02, мишљење од 27. марта 2017), као и кондуктера који је одбио да пусти у воз два малолетна Авганистанца која су имала купљене карте (Повереник за заштиту равноправности, Притужба П. против „Србија воза“, бр. 07–00–2011/2017–02, мишљење од 7. септембра 2017).