Устав Републике Србије у члану 21. прокламује начело једнакости и забрањује дискриминацију по било ком основу, а нарочито пo основу ”расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.” Устав даље признаје одступање од формалне једнакости у виду посебних мера (члан 21. став 4) и издваја одређене категорије лица којима је потребна посебна заштита, попут националних мањина (члан 14), жена (члан 15), мајки, самохраних родитеља и деце (члан 66).