Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ IV - НАПРЕДНИ КУРС > Деца у положају миграната, тражилаца азила и жртава трговине људима > Регионални оквири за заштиту деце миграната > Заштита деце миграната и избеглица у оквиру ЕКЉП и ЕСЉП > Повреда члана 3. у разним ситуацијама у којима се појављују деца тражиоци азила и мигранти

Услови и дужина притвора који доводе до нечовечног и понижајајућег поступања

Општа начела која се примењују на имиграциони притвор према ЕКЉП детаљно су размотрена у Другом поглављу овог приручника. Међутим, за потребе овог одељка, вреди подсетити на конкретне закључке Суда у ситуацијама када се у притвору нађу деца, било да су деца без пратње или да имају пратњу.

 

Као што је поменуто у уводу овог одељка, у случајевима у којима је реч о деци ЕСЉП је установио повреде члана 3, чак и онда када наведени услови – ако би се разматрали у склопу неког предмета у коме се ради о одраслом лицу – не би довели до закључка о повреди права. Пример за то је предмет С. Ф. и други против Бугарске, Представка бр. 8138/16, где је притвор у полицијској станици трајао укупно 32–48 сати, али је и то кратко време оцењено као повреда члана 3. Конвенције с обзиром на специфичну ситуацију лица који су били подвргнути тој мери – радило се о породици ирачких тражилаца азила с малолетном децом. ЕСЉП је пре свега указао на изузетну рањивост деце тражилаца азила [која захтева да се] посебно пажљиво размотри у контексту притвора подносилаца представке.

Конкретно: Без обзира на укупно ограничен временски период (краћи од времена које ЕСЉП обично кажњава) услови у притворском објекту пограничне полиције били су знатно гори него што је то уобичајено за предмете којима се ЕСЉП бави у својој судској пракси о том питању (прљави, похабани душеци и исцепана постељина, отпаци и бачен картон на поду, ограничен приступ тоалету, недостатак хране – посебно тешки услови ако се има на уму да је један од подносилаца представке имао само годину и по дана). То комбиновано физичко и психолошко дејство на подносиоце представке, посебно оне најмлађе међу њима, било је такво да је изазвало повреду права према тој одредби.

 

У предмету Мубиланзила Мајека и Каники Митунга против Белгије и у предмету Мусхаџијева против Белгије налазимо два добра примера ситуације у којима су деца била одвојена од својих родитеља и притворена или држана заједно с родитељима у притвору. Иако се резоновање у та два предмета делимично разликује због различитих искустава деце о којима се ту ради у погледу одвојености од родитеља, и у једном и у другом случају оцењено је да недостатак одговарајућих услуга и јемстава за децу, као и продужено стање патње изазвано искуством притвора доводе до повреде члана 3. Посебно је у предмету Мубиланзила ЕСЉП исказао опште начело по коме деца која су смештена у притворски или прихватни објекат, по правилу, не смеју бити смештена са одраслим лицима с којима нису у сродству јер их то излаже још већим ризицима од штете, злостављања и искоришћавања.

 

 

У предмету Мубиланзила Мајека и Каники Митунга против Белгије, ЕСЉП је разматрао смештај петогодишње подноситељке представке као тражиоца азила у центар за имиграциони притвор са одраслима с којима није у сродству и тамо борави до депортације.[1]   Девојчица је провела два месеца  у притвору, смештена у центар који је намењен одраслима, без икакве психолошке или образовне помоћи стручног лица које би било посебно именовано у ту сврху.   ЕСЉП је посебно указао на дечји узраст подноситељке представке и услове у којима је она била притворена и одвојена од породице. ЕСЉП је закључио да је подноситељка представке била у изузетно рањивој ситуацији (став 55). Стога је закључио да је у датом случају био прекршен члан 3. у вези с неадекватним условима боравка у притвору. Осим тога, ЕСЉП је установио да је члан 3. био прекршен и у вези с враћањем девојчице. Закључено је да је тужена држава, тиме што ју је депортовала, прекршила своју позитивну обавезу да предузме одговарајуће мере предострожности или оперативне мере како би је заштитила.   У предмету Мусхаџијева против Белгије, закључено је да је притвор четворо чеченске деце до трансфера по „Даблинској уредби” у објекту који није био опремљен да задовољи њихове специфичне потребе представљао повреду члана 3. Иако деца о којој је реч нису била одвојена од мајке, ЕСЉП је ставио тежиште у свом разматрању на психолошки утицај који је дуготрајни притвор морао да има на њихово ментално благостање, посебно указујући на последице које је то морало оставити на најмлађе дете међу њима (у предметном времену то дете је имало пет година) сматрајући да су те последице толико тешке да представљају повреду члана 3.

 

 

[1] Ibid., став 52.