Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ IV - НАПРЕДНИ КУРС > Деца у положају миграната, тражилаца азила и жртава трговине људима > Регионални оквири за заштиту деце миграната > Заштита деце миграната и избеглица у оквиру ЕКЉП и ЕСЉП > Повреда члана 3. у разним ситуацијама у којима се појављују деца тражиоци азила и мигранти

Контекст ”даблинских трансфера” у земље које немају адекватне стандарде за децу

У претходној верзији овог приручника посебно детаљно су размотрене последице враћања тражилаца азила у различите земље чланице сходно правилима утврђеним у „Даблинској уредби”. ЕСЉП је изазвао велики потрес у судској пракси када је у предмету М. С. С. против Белгије и Грчке утврдио да је због тежине услова и околности прихвата у Грчкој, враћање тражилаца азила у ту земљу само по себи могло проузроковати повреду члана 3. Иако је до тог тренутка ЕСЉП доносио закључке о томе да је прекршен члан 3. у предметима у којима је постојала опасност да странци буду враћени у неку трећу земљу, он је у предмету М. С. С. утврдио да је Грчка, упркос томе што је висока страна уговорница ЕКЉП и других релевантних конвенција, неподобна да се у њој адекватно сместе тражиоци азила

 

У кључном предмету М. С. С. против Белгије и Грчке (Представка бр. 30696/09) подносилац представке је допутовао из Авганистана у Грчку, где су му узети отисци прстију, а потом у Белгију, где је поднео захтев за азил. Сагласно „Даблинској уредби” подносилац представке је враћен из Белгије у Грчку, где је започео поступак подношења захтева за азил. Након што се суочио с проблемима у том поступку и постао бескућник, подносилац представке је покушао да напусти Грчку с лажним, фалсификованим исправама и том приликом је ухапшен. Подносилац представке је задржан у притвору, осуђен на два месеца условне казне, да би га – после његовог другог покушаја да напусти Грчку – полиција одвела до турске границе како би га протерала, али је „у последњем тренутку одлучила да га не протера због, како је подносилац представке навео, присуства турских полицијских снага у том подручју” (став 53).

ЕСЉП је установио да су у датом случају била повређена права подносиоца представке према различитим одредбама Конвенције. Суд је прво установио да је Грчка повредила члан 3. због услова притвора подносиоца представке у Грчкој и животних услова које је имао док је боравио у тој земљи. ЕСЉП је утврдио да је био прекршен члан 13. Конвенције сагледан заједно са чланом 3. због недостатака у грчком поступку за доделу азила као и због тога што у његовом случају уопште није била ваљано размотрена чињеница да би се он могао суочити са опасностима ако би био враћен у Авганистан; такође му није био омогућен ни делотворан правни лек. ЕСЉП је такође установио да је Белгија својом одлуком да подносиоца представке врати у Грчку упркос томе што је знала да ће подносилац представке у тој ситуацији бити суочен с недостацима грчког поступка за доделу азила, као и да су услови притвора и животни услови, сами по себи, у тој ситуацији представљали повреду члана 3.

 

После кључне одлуке у предмету М. С. С., ЕСЉП је и даље развијао свој приступ том питању у Одлуци донетој у предмету Тарахел против Швајцарске [Велико веће], Представка бр. 29217/12. У том предмету, који „личи” на предмет М. С. С., чињеница да је предложено да се породица тражилаца азила с малолетном децом врати из Швајцарске у Италију оцењена је као повреда члана 3. због тога што нису постојала индивидуална јемства у погледу старања о подносиоцима представке и због нечовечног и понижавајућег поступања коме би они били изложени услед системских мањкавости у аранжманима прихвата у Италији. Важно је указати да је ЕСЉП у предмету Тарахел констатовао да постоји разлика између ситуације у Италији и ситуације у Грчкој, тврдећи да недостаци система азила у Италији нису толико тешки да се могу упоредити с Грчком. Ипак, сасвим млад узраст деце подносилаца представке и посебне потребе које они као породица имају у смислу неге и помоћи одиграли су кључну улогу, па је ЕСЉП формулисао свој индивидуални приступ предметима у којима се ради о враћању у друге земље чланице. Конкретно, и када се узме у обзир укупно боље стање италијанског система азила, тај систем још увек није био способан да задовољи индивидуалне потребе подносилаца представке у том предмету. Услед тога, враћање по „Даблинској уредби” у земљу чланицу у којој услови прихвата и службе које стоје на располагању враћеним лицима нису адекватне за задовољење индивидуалних потреба појединца могу отворити питање повреде члана 3, чак и тамо где недостаци самог система као целине нису толико тешки да доводе у опасност било ког појединца.

 

С тим у вези, у Пресуди се каже: 117. […] исто онако као што се целокупна ситуација азиланата у Италији не може поредити са ситуацијом азиланата у Грчкој, која је анализирана у Пресуди у предмету М. С. С. […], тако се и конкретна ситуација подносилаца представке у овом предмету разликује од ситуације подносиоца представке у предмету М. С. С. С обзиром на посебне потребе тих подносилаца представке као породице с малом децом и с обзиром на основане наводе о томе да се италијански систем азила суочава с тешкоћама, закључено је да су швајцарске власти биле дужне да од својих италијанских колега добију уверавања о томе да ће подносиоци представке по доласку у Италију бити примљени у одговарајућим објектима и у условима који су прилагођени узрасту њихове деце, као и да ће породица остати на окупу.

 

Тарахел против Швајцарске, Представка бр. 29217/12

У предмету Тарахел против Швајцарске, подносилац представке, авганистански држављанин, његова супруга, Пакистанка, и њихово шесторо малолетне деце допутовали су из Ирана, у коме су живели, у Италију, где су регистровани. Након што се суочила с лошим животним условима у прихватном центру у Италији, породица је отпутовала у Аустрију, где јој је одбијен захтев за азил, а потом у Швајцарску, где јој је такође одбијен захтев за азил. Сагласно „даблинским уредбама” одлучено је да се породица трансферише у Италију упркос томе што су швајцарске власти признале да постоје „тешки животни услови у Италији”. Подносилац представке је уложио жалбу на ту одлуку, та жалба је одбијена, онда су поново уложили жалбу вишој домаћој судској инстанци, да би се пошто им је жалба други пут одбијена, обратили Европском суду.

 

Оцењено је да је капацитет прихватних објеката у Италији неадекватан, тако да су у неким градовима породице миграната биле редовно раздвајане. Такође је оцењено да у објектима за прихват често влада насиље и нездрава атмосфера. Будући да се у породици подносилаца представке налазило шесторо малолетне деце, било је посебно важно то што су италијанске власти биле дужне да им пруже посебну заштиту. То значи да је требало ту породицу сместити у условима који би били прилагођени њиховим потребама.

ЕСЉП је установио да би наступила повреда члана 3. ако би подносиоци представке били враћени у Италију, а да швајцарске власти претходно не добију индивидуална јемства да ће италијанске власти водити рачуна о подносиоцу представке и његовој породици на начин који је примерен узрасту деце и да ће породица остати на окупу.