На међународном нивоу је Протокол УН за превенцију, сузбијање и кажњавање трговине људским бићима, нарочито женама и децом (Протокол из Палерма) признат као кључни инструмент у законодавству намењеном борби против трговине људима. Тај протокол је донет као допуна Конвенцији Уједињених нација против транснационалног организованог криминала, која је донета са сврхом да се на ефикаснији начин унапреди сарадња у погледу спречавања и борбе против транснационалног организованог криминала.[1] Протокол из Палерма такође садржи прву међународно обавезујући дефиницију трговине људима (члан 3), у којој се утврђују основни елементи од којих се то кривично дело састоји: сам чин, средства и сврху. Протокол даље обухвата заштиту жртава трговине људима у смислу пружања помоћи жртвама (члан 6) уз вођење рачуна о њиховим посебним потребама (члан 6. став 4); такође се говори и о могућности жртава да остану на територији државе (у којој се тренутно налазе) (члан 7).
[1] Члан 1. Конвенције Уједињених нација против транснационалног организованог криминала.