Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ II - НАПРЕДНИ КУРС

Процесна јемства у контексту притвора- Право тражиоца азила да буде обавештен и право да покрене поступак за испитивање законитости мере притвора сагласно члану 5. став 2. и став 4. ЕКЉП

У члану 5. ставови 2. и 4. Конвенције утврђују се суштински важна процесна јемства која морају постојати и морају бити делотворно примењена како би притвор странаца био у складу с Конвенцијом. Конвенција у свом члану 5. став 2,  утврђује широко прихваћено начело по коме свако ко је ухапшен биће одмах и на језику који разуме обавештен о разлозима за његово хапшење и о свакој оптужби против њега.

 

У том смислу Велико веће је установило повреду члана 5. став 2. у предмету Сади против Уједињеног Краљевства (Представка бр. 13229/03) с обзиром на кашњење од 76 сати у обавештавању подносиоца представке преко његовог заступника о стварним разлозима због којих је притворен, што је оцењено као корак који се потпуно коси са захтевом хитности у члану 5. ЕСЉП је такође установио да опште изјаве − као што су парламентарна саопштења − не могу заменити потребу да појединац буде непосредно информисан (Сади против Уједињеног Краљевства, ставови 84. и 85).

 

Поред тога што је кључни индикатор транспарентности мере, па самим тим и јасноће поступака који се примењују, јемство утврђено у ставу 2. омогућује делотворност по члану 5. став 4, који гласи:

 

Свако ко је лишен слободе има право да покрене поступак у коме ће суд хитно испитати законитост лишења слободе и наложити пуштање на слободу ако је лишење слободе незаконито.

 

У суштини је очигледно да је конкретна могућност притвореника да оспори одлуку о одређивању мере притвора суштински повезана с давањем детаљних и јасних информација о основу на коме је та одлука донета и о правним лековима који постоје за њено оспоравање. ЕСЉП изричито признаје ту тесну везу између тих двеју одредба у својој судској пракси (између осталог, Пресуда у предмету Русу против Аустрије, став 41).

 

У предмету Русу, подноситељка представке се притужила да због тога што јој власти нису дале адекватне информације сагласно члану 5. став 2, она није била у положају да исцрпи сва расположива правна средства (став 34).

 

ЕСЉП је утврдио да јемства садржана у ставу 2. представљају „елементарни механизам заштите” и „интегрални део укупне схеме заштите” коју пружа члан 5. (између осталог, Русу, став 36).

 

ЕСЉП је у својој судској пракси разјаснио обим преиспитивања које треба да буде на располагању притворенику у контексту притвора, у том смислу да он треба да буде у могућности да затражи да се преиспита „законитост” мере и у погледу […] захтева унутрашњег права [и] текста Конвенције (Попов, став122). То је проистекло из чињенице да се, у смислу те одредбе, појам „законитост” схвата широко, као и у члану 5. став 1, који је горе размотрен, што значи да он надилази пуку формалну усклађеност са одредбама унутрашњег права (Аден Ахмед против Малте).