Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ II - ОСНОВНИ КУРС > Применљивост члана 3. у предметима који се односе на азил > Увод у члан 3. ЕКЉП: Поље дејства и главне одлике > Увод у члан 3. ЕКЉП: Поље дејства и главне одлике > Поступци који су забрањени по члану 3.

Мучење

Мучење: У предмету Ирска против Уједињеног Краљевства,^[1] у коме је разматрано поступање (такозваних пет техника) коме су били подвргнути припадници Ирске републиканске армије (ИРА) док су их британски полицајци држали у притвору, ЕСЉП је навео неке одлучујуће карактеристике и разлоге на основу којих је могућно утврдити разлику између мучења и нечовечног и понижавајућег поступања.

• Тежина патње: избор да се мучење разматра засебно, на шта указује начин формулације члана 3, првенствено проистиче из разлике у интензитету изазване патње.^[2]
• Посебна стигма: посебна пажња која је посвећена мучењу представљала је начин да се мучењу припише посебна стигма, као намерном нечовечном поступању које изазива веома тешку и сурову патњу.^[3]
• Сврха и намерна природа поступка о коме је реч: у предмету Аксој против Турске,^[4] ЕСЉП је као један елемент мучења разматрао чињеницу да се ту радило о намерном поступању уз извесну дозу припреме и уложених напора и у циљу прибављања признања или информација од подносиоца представке. Захтев да мучење има одређену сврху, који у почетку није изазивао никакве недоумице, се све више доводи у питање.^[5]

 

[1] Ireland v. the United Kingdom, представка бр. 5310/71.

[2] Ibid., став 167.

[3] Ibid., став 167.

[4] Aksoy v. Turkey, представка бр. 21987/93, став 64.

[5] Примећено је да се захтев да поступање има „забрањену сврху” како би то поступање могло представљати мучење може уочити још у припремним радовима за Конвенцију УН против мучења и других свирепих, нехуманих или понижавајућих казни или поступака и у кључном „грчком предмету” Европске комисије за људска права (Denmark v. Greece, представка бр. 3321/67; Norway v. Greece, представка бр. 3322/67; Sweden v. Greece, представка бр. 3323/67; The Netherlands v. Greece, представка бр. 3344/67), где је Европска комисија за људска права придала одлучујући значај сврси ради које је одређено поступање било спроведено. Важност која је првобитно била придавана сврси доцније је преиспитана и измењена, зато што је значајнија улога призната интензитету патње проузроковане одређеним поступањем и тежини последица по жртву, што се могло уочити у потоњим кључним предметима у којима је ЕСЉП одлучивао, као што је Ireland v. the United Kingdom, представка бр. 5310/71. Види: Асоцијација за спречавање тортуре (АПТ), Водич кроз судску праксу у области мучења и злостављања, члан 3. Европске конвенције (Association for the Prevention of Torture (APT), Guide to Jurisprudence on Torture and Ill-treatment, Article 3 of the European Convention), 2002, стр. 4.