Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ II - ОСНОВНИ КУРС > Применљивост члана 3. у предметима који се односе на азил

Увод у члан 3. ЕКЉП: Поље дејства и главне одлике

У претходном поглављу приказани су правни системи и инструменти којима се уређују права и јемства у вези с питањима азила и миграција на европском и међународном нивоу, уз широк преглед − између осталог − оних одредаба ЕКЉП које имају нешто значајнију улогу у заштити тражилаца азила и корисника међународне заштите. У овом поглављу ћемо се конкретно позабавити заштитом коју пружа члан 3, испитујући на који се начин ЕКЉП тумачи и примењује у оним предметима који се односе на миграције и азил, као и најчешћим аспектима којима се бави ЕСЉП и основним начелима и разлозима који се примењују на ту категорију. За то ће нам послужити разматрање кључних предмета из праксе ЕСЉП у датој области.  

Члан 3. ЕКЉП гласи: Нико не сме бити подвргнут мучењу, или нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању. Сматра се да та одредба утврђује једну од основних вредности демократских друштава која чине Савет Европе.[1] Забрана која је утврђена тим чланом је апсолутна: нису дозвољена никаква ограничења нити одступања[2] од тог члана у хипотетичкој ситуацији на коју се односи члан 15. ЕКЉП, који у одређеним околностима  допушта државама да у доба рата или друге јавне опасности која прети опстанку нације одступе у одређеној мери и под одређеним условима од оних права по Конвенцији која нису апсолутна. Важно је да апсолутност наведене забране подразумева да поступци или понашање лица које је предмет поступања не могу утицати на обавезу да се поштује члан 3.[3]   

С обзиром на изузетно озбиљну природу поступака који су обухваћени чланом 3, ЕСЉП захтева да поступање за које се тврди да по својој природи представља повреду права досегне одређени минимални степен озбиљности да би се то поступање могло заиста означити као повреда права. Према становишту ЕСЉП, тај минимални степен озбиљности зависи од околности конкретног предмета који се разматра. На темељу досадашње праксе ЕСЉП у вези с тим питањем, ту се разматрају како разлози „субјективне”, тако и разлози „објективне” природе. У разлоге „објективне” природе спадају „природа и контекст поступања или кажњавања, начин и метод његовог спровођења, његово трајање, његове физичке или менталне последице”.[4]

 

 

Индивидуалне околности: Међутим, ове околности се не могу проценити у вакууму, већ се приликом процењивања морају узети у обзир конкретне околности лица (једног или више њих) који су подвргнути таквом поступању, а те околности могу имати одлучујућу улогу у начину на који се тај чин/то поступање схвата и у штети која је њиме у пракси проузрокована. Другим речима, исто поступање може имати различите последице на људе у различитим ситуацијама. У својој пракси по члану 3. ЕСЉП је стога прихватио да се у неким случајевима такође морају узети у обзир и „пол, узраст и здравствено стање жртве”.[5]  

            Нпр. у једном од кључних предмета о којима је ЕСЉП одлучивао у вези с овим питањем (Серинг против Уједињеног Краљевства) оцењено је да је то што је подносилац представке био приморан да дуго буде подвргнут такозваном феномену чекања у реду на извршење смртне казне, што се карактерише постојањем знатног одуговлачења извршења [смртне] казне у америчким затворима у датом времену, оцењено као оно што изазива стање душевне патње, што, када се сагледа заједно са осталим околностима предмета (i. дужином боравка у затвору пре извршења казне;[6] ii. условима у реду за извршење смртне казне; iii. узрастом и психичким стањем подносиоца представке), доводи до повреде члана 3.

 

[1] Soering v. the United Kingdom, представка бр. 14038/88, став 8.

[2] ЕКЉП, члан 15. став 2.

[3] Види, између осталог, Chahal v. the United Kingdom, представка бр. 22414/93,  став 79.

[4] Види, између осталог, Ireland v. the United Kingdom, представка бр. 5310/71, став 162; Tyrer v. the United Kingdom, представка бр. 5856/7, ставови 29. и 30.

[5] Ibid.

[6] Soering v. the United Kingdom, представка бр. 14038/88. ставови 106, 107, 108.