Начела која проистичу из судске праксе: Султани против Француске, Хирши Џама и други против Италије [Велико веће], Шарифи и други против Италије и Грчке

Султани против Француске

Подносиоцу представке је одбијен захтев за азил у Француској и он је изнео притужбу на начин на који је враћен у Авганистан. Подносилац представке је тврдио да је то што је послат групним чартер-летом представљало колективно протеривање у смислу члана 4. Протокола бр. 4.

ЕСЉП је поново нагласио да се колективна протеривања морају протумачити као мере којима се приморавају странци као група да напусте земљу, осим онда када се протеривања спроводе на основу разумног и објективног разматрања конкретног случаја сваког појединог странца који је члан те групе. Према томе, ако се сваком лицу о коме је реч омогући да надлежним органима изнесе индивидуалну аргументацију против свог протеривања, као што је био случај са овим подносиоцем представке, онда чињеница да је неколико странаца добило сличне одлуке или да путује у истој групи због практичних разлога не доводи сама по себи до закључка да је ту реч о колективном протеривању.

Шарифи и други против Италије и Грчке

Чињенице у овом предмету односе се на 35 лица која су, у различитим периодима током 2007. и 2008. године стигла до Грчке и затим путовала бродом до Италије. Када су стигли у разне италијанске луке, одмах их је пресрела гранична полиција и сместа их вратила у Грчку. Ни у једној ни у другој земљи подносиоцима није дозвољено да поднесу захтеве за азил.

Када је реч о Италији, подносиоцима представке није било омогућено ни да ступе у контакт са адвокатима и тумачима, нити су им дате информације о правима која имају. Чим су се искрцали у Италију, подносиоци представке су одмах враћени у Грчку истим бродовима којима су из ње дошли.

Позивајући се на предмет Хирши Џама и други против Италије, ЕСЉП је нагласио да је циљ члана 4. Протокола број 4. да се забрани државама да држављане трећих земаља протерују, а да претходно нису испитале њихову индивидуалну ситуацију, чиме их још и додатно спречавају да оспоре то протеривање. Истакавши да то важи за пресретања на отвореном мору, ЕСЉП је установио да би члан 4. Протокола број 4. био лишен сврхе и практичног дејства, ако би се извео супротан закључак у погледу ситуације с бродовима у лукама. Имајући увид у поднеске треће стране, као и у друге међународне изворе којима се документују „реадмисије” миграната у Грчку које спроводе италијанске власти, ЕСЉП је установио да те акције спречавају држављане трећих земаља да поднесу захтев за азил и самим тим их такође лишавају могућности да остваре било каква процесна и материјална права везана за захтев за азил. ЕСЉП је нагласио да је Италија погрешно протумачила Споразум о реадмисији с Грчком из 1999. године јер од Грчке није затражила дозволу пре него што јој је вратила држављане трећих земаља по основу реадмисије.