Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ V - ОСНОВНИ КУРС > Приступ ЕКЉП колективном протеривању тражилаца азила

Процесна јемства која се односе на тражиоце азила у контексту колективних протеривања

  • Право на делотворан приступ поступку за признавање азила

Иако се горе изнета разматрања о члану 13. у контексту колективних протеривања у великој мери могу применити и на предмете који се односе на тражиоце азила без потребе за значајним разликовањем ових предмета, вреди истаћи специфичности неких од ових јемстава када се односе конкретно на тражиоце азила. 

 

  • Право на добијање информација о поступку за признавање азила

Право на обавештење о могућности тражења међународне заштите представља суштинску компоненту процесних јемстава која чине да приступ поступцима за признавање азила буде „делотворан” у пракси. Неадекватност или одсуство тих информација пре свега спречавају мигранте да поднесу захтев за азил, услед чега само постојање таквих поступака за признавање азила губи значај, а заштита која се помоћу њих нуди постаје, на крају крајева, илузорна.

ЕСЉП је описао то непостојање могућности приступа информацијама као „једну од кључних препрека за приступање поступку за одобравање азила” (види пресуду у предмету M. С. С. против Белгије и Грчке, став 304).

ЕСЉП је у предмету Шарифи подробно размотрио процесне аранжмане који су неопходни да би се обезбедио приступ поступку за одобравање азила у контексту извршења одлука о групном враћању, за које је потом утврдио да представљају повреду члана 4. Протокола број 4.

Узимајући у обзир доказе из извесног броја извора (види CIR (Италијански савет за избеглице), Извештај о активностима за 2007. годину – Progetto Melting Pot Europa, Diritti respinti. Gli atti dell’assemblea cittadina sul porto di Venezia, 11. децембар 2008;  Међународна католичка комисија за миграције, СОС! Појачавање одговора у виду помоћи и заштите за људе из чамаца и друге мигранте који стижу на југ Европе (International Catholic Migration Commission, May Day! Strengthening responses of assistance and protection to boat people and other migrants arriving in Southern Europe), септембар 2011, ЕСЉП је утврдио да пракса италијанских власти да неформално враћају људе одмах са границе у јадранским лукама није примерена сврси тог протокола - да се лицима која траже азил обезбеде одговарајућа процесна и материјална права.

 

ЕСЉП је у овом контексту посебно размотрио право лица на обавештење о могућности да се затражи азил, истакавши да мигранти о којима је реч нису имали никаквог изгледа да успоставе контакт с тумачима и људима који би били у стању да им пруже информације о тим поступцима, услед чега је у том конкретном случају њихов приступ тим поступцима зависио искључиво од личног нахођења пограничних службеника (види пресуду у предмету  Шарифи, став 216).

 

  • Важност језика

ЕСЉП је приметио да је немогућност приступа информацијама на језику који разумеју на граничном прелазу лишила мигранте могућности да делотворно затраже азил у Италији (види пресуду у предмету Шарифи, став 217). Пружање конкретне могућности да се затражи азил суштински је било важно како би предмет могао бити размотрен у „Даблинској јединици“ при Министарству унутрашњих послова, задуженој да процењује да ли даблинска правила важе у погледу захтева за азил. Следствено томе, оцењено је да је, како би поступак за одобравање азила био доступан у пракси, неопходно присуство италијанских службеника за азил и компетентних тумача (види пресуду у предмету Шарифи, став 217).