Већ је објашњено да је Повеља ЕУ о основним правима основни инструмент којим се уређују људска права у Унији, као и део примарног права ЕУ. Као таква, Повеља има исту законску вредност какву имају уговори ЕУ и она обавезује државе чланице да испуњавају своје дужности. Члан 24. Повеље изричито се бави правима детета и тај члан у суштини инкорпорира у право ЕУ начела која су утврђена у Конвенцији о правима детета – пре свега право детета да одржава редовне личне и директне контакте са оба родитеља, осим ако је то противно његовим интересима, те је стога – у начелу – важан за децу мигранте у том смислу што их штити од одвајања или омогућава да се споје с породицама. Заштита по том члану допуњена је чланом 7. Повеље, који штити право на породични живот (тај члан одговара члану 8. ЕКЉП). Када је реч о групи деце којој је посвећено ово поглавље, важно је подсетити на то да Повеља садржи и конкретне одредбе о азилу, укључујући право на азил по члану 18. и право на заштиту од refoulement и колективног протеривања по члану 19.