Друго важно начело које је ЕСЉП утврдио у вези с миграцијама и ситуацијом у погледу азила може се, између осталог, наћи у предмету С. Д. против Грчке,[1] а потом и у предмету М. С. С. против Белгије и Грчке,[2] где је ЕСЉП нарочито приметио да, иако се мора признати да је ситуација која је настала услед великог миграционог прилива у државе на ободу Европске уније створила знатне тешкоће, које су биле погоршане тиме што су друге земље чланице, примењујући Уредбу „Даблин“, пребацивале тражиоце азила, те тешкоће нису нимало измениле апсолутну природу забране по члану 3.
[1] S. D. v. Greece, представка бр. 53541/07.
[2] M. S. S. v. Belgium and Greece [Велико веће], представка бр. 30696/09, став 223.