У фокусу > Вести 18.02.2019.

Тренери Тренинг центра за миграције унапредили капацитете пружалаца услуга из области миграција у раду са рањивим групама

Пројектом „Подршка јачању управљања миграцијама и азилом у Србији“, који спроводи Међународна организација за миграције уз подршку Амбасаде Велике Британије у Београду, обухваћен је ТОТ програм, обука будућих тренера Тренинг центра за миграције. У обуку која је почела у марту 2018. године било је укључено шесторо представника Комесаријата за избеглице и миграције и и шесторо представника Међународне организације за миграције који су на тренинзима анализирали стандардне оперативне процедуре за децу, жене, међународни правни оквири, домаћа законодавна регулатива, унутрашња организација и надлежности установа и институција које пружају помоћ мигрантима...

ДАНИЈЕЛА РАДИЋ је као консултанткиња успешно водила једногодишњи процес обуке. Обука је осим едукативног дела обухватала и менторску подршку у којем су будући тренери, представници КИРС-а и ИОМ-а, градили своје компетенције и капацитете.

 

Говорећи о целокупном искуству, навела је да у марту 2018. године, није знала шта да очекује јер, како сама каже, није имала утицај на селекцију кандидата који ће бити укључени у тренинге за тренере.

– Имала сам срећу да сарађујем са групом веома посвећених људи који су били спремни за учење и сарадњу. Заједно са колегиницама, стручњакињама из различитих области које су обухватиле обуке за будуће тренере, осмислила сам активности и вежбе који ће пружити могућности за усвајање знања и вештина из кључних области важним за област миграција у Србији. И сада кад се вратим на сам почетак пројекта, сматрам да су резултати премашили моја првобитна очекивања – каже Данијела Радић.

 

Како је времена било мало, а области и простора за учење много, целокупан тим ангажован око подизања капацитета морао је да улаже додатне напоре да би будући тренери добили релевантне компетенције. Учесници тренинга су, објашњава Данијела, међусобно делили релевантне информације стечене кроз године рада на терену. Били су отворени, комуникативни, срчани и учили су једни од других. Захваљујући томе сви су научили како да одговоре на различите изазове у којима се могу наћи и то не само током спровођење тренинга из области миграција, него и у свакодневном послу.

 

– Овај процес је значајно зближио и учврстио везе између представика Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије и Међународне организације за миграције. Учешће на пројекту је допринело да, према њиховим изјавама, боље разумеју позиције и послове који се спроводе на терену из угла различитих актера, али исто тако унапреде будућу сарадњу у свакодневном раду. Веома сам задовољна знањем и вештинама који су полазници стекли до краја тренинга иако се учење овде не завршава.

Данијела Радић сматра да су и КИРС и ИОМ овим процесом добили мотивисану групу професионалаца са значајним свеобухватним, али и тренерским искуством из области миграција, а који своје знање и стечено искуство желе да пренесу даље.

 

– Ја их видим као носиоце Миграционог тренинг центра, јер овакве структуре не чини само менаџмент, него они који га представљају у јавности. Потребе за обукама на терену су велике и ја се искрено надам да ће ИОМ и КИРС као организације један део своје стратешке сарадње усмерити на наставак изградње сопствених капацитета, како би наставили са значајним унапређењем стања на терену у целокупној области миграција у Србији. Такође, сматрам да изградња оваквих ресурса има потенцијал да прошири поље деловања и изван граница Србије – закључила је Данијела Радић.

ДУШАН МИЉОЈКОВИЋ је у програм обуке укључен као представник Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије, у којем је запослен од маја 2016. Радио је у центрима у Крњачи, Шиду, Босилеграду, Кикинди и Обреновцу, а тренутно је шеф смене у Прихватном центру у Обреновцу. Стара се да у Центру све функционише, од смештаја и боравка самих миграната, преко рада запослених, до материјалних фактора.

 

На почетку обуке, каже, није имао велика очекивања, али је после неког времена постао свестан озбиљности пројекта.

– Највише ми се допао рад са људима који имају искуства и знања која су драгоцена и тежња да радионице буду што интерактивније како би учесницима тренинга било занимљивије. Искуство са терена је веома битна и корисна ствар у овом типу рада јер примењивост сваког теоријског материјала треба проверити практичним знањима са терена. Био сам у прилици да са колегама поделим нешто ново што сам сазнао, на основу онога шта је презентовано и на основу искустава учесника – каже Душан.

 

Он себе у наредном периоду види на неким новим тренинзима, у улози тренера али и у улози учесника јер је огроман број тема које би се могле обрадити, а које су свакако у контексту мигрантске ситуације у Србији. Волео би, наглашава, да се мало више позабави темом безбедности у Центрима, како запослених тако и миграната питањима личне, колективне и материјалне безбедности. Сматра да би као особа која годинама ради искључиво пунолетном мушком самачком популацијом могао много да допринесе раду центара.

 

– Рекао бих да сам почаствован јер сам део овог пројекта и део тима који је изабран да се због својих квалитета, знања и искустава бави тренерским радом. Отварањем Тренинг центра за миграције, Комесаријат и држава, као и ИОМ показују огромну озбиљност и професионализам у бављењу питањем миграција.

НЕМАЊА БОЖОВИЋ је дуже од седам година активан у ванредним ситуацијама. Прве четири је провео у Црвеном крсту Палилула, 2015. је ангажован као теренски радник Комесаријата за избеглице и миграције (КИРС), затим као теренски координатор, а касније и координатор центара за прихват мигранта и избеглица. Од јануара 2018. ради као консултант Међународне организације за миграције (ИОМ) на пројекту при КИРС.

 

– Ни ја нисам имао велика очекивања на почетку пројекта јер нисам себе видео у тој сфери, нити сам имао поверења у своје едукаторске/тренерске вештине. Процес рада и учења је био интересантан и потпуно другачији од свега што је до сада било актуелно када је обука људи у питању. Морам истаћи да ми се највише допала селекција људи, како оних који воде цео пројекат, тако и учесника, садашњих тренера. Искуства која смо размењивали, личне особине сваког од нас и позитивна енергија која се створила на самом почетку, били су од пресудног значаја за успех целе ове приче – истиче Немања.

 

Он би волео бих да се у будућности опроба у некој од међународних мисија у свету.

– То не би био крај мог ангажмана као тренера, јер бих волео да се сваки пут у Србију вратим са богатијим искуством које бих са задовољством преносио људима. Моје тренутне професионалне аспирације су везане за секторе мониторинга, евалуације, извештавања, као и заштите угрожених категорија људи, те координације рада на терену у ванредним ситуацијама – каже Немања који је је од збуњене особе, која се на почетку обуке питала „Шта ми је све ово требало“, дошао до фазе „Када је следећи тренинг“.

ЛАЗАР ПЕЈЧИЋ је координатор Прихватног центра за мигранте у Кикинди. Већ три године ради у Комесаријату за избеглице и свакодневно долази у контакт и са пружаоцима услуга и са корисницима. На почетку тренинга, у марту прошле године, сумњао је у своје комуникационе вештине и способност да пренесе знање колегама, али је врло брзо схватио значај прилике која му је указана.

 

– Моје пређашње искуство стечено током рада са корисницима било је драгоцено у раду са пружаоцима услуга јер сам, кад смо говорили о законима, тачно знао како се ти закони примењују у пракси. Осим тога, нама је било много лакше да на личним примерима, којих има много, представимо процедуре и протоколе о којима смо говорили. Све теме, рањивост, угроженост, злоупотреба, могли смо да повежемо с примерима из нашег искуства – објаснио је Лазар.

 

Њему је, каже, током тренинга посебно било занимљиво мењање улога, стављање пружаоца услуга из невладиног сектора у позицију теренских радника КИРС-а и обрнуто, јер се у таквим ситуацијама најлакше сагледава комплексност рада са мигрантима, њиховог положаја и потреба.

– Резултат тога је боље сагледавање међусобних задужења и положаја, што је аутоматски поправљало разумевање и сарадњу међу свима нама. То је, што се мене тиче, и један од најважнијих доприноса ових тренинга.

Не знам у ком ће правцу читава ова прича да се развија, али ја бих волео да дођем у прилику да новостечена знања поделим са колегама јер ће све то допринети бољем управљању миграцијама и азилом у Србији, а онда и у региону.

ВЛАДИМИР ЛУКИЋ у Комесаријату за избеглице и миграције Републике Србије ради већ четири године, а тренутно је ангажован као теренски радник у Прихватном центру за мигранте у Крњачи.

Као неко ко је био упознат са свим аспектима велике мигрантске кризе 2015. године сматра да је идеја о отварању Тренинг центра за миграције, у који ће на обуку долазити актери из области миграција из целог региона, одлична и да ће нам свима помоћи да напредују у свом раду.

 

– Имам богато искуство са терена, а сада сам кроз ТОТ програм стекао посебна знања и вештине, па сматрам да ћу новим колегама из Комесаријата и других установа и институција моћи много да помогнем када је реч о упознавању са законодавним оквиром, процедурама и стандардима. Важно је да свако прође кроз базичну обуку, да за почетак научи основне ствари, а надам се да ће за наредни период бити планирано детаљно разрађивање појединачних тема и области. С обзиром на то да нико не зна како ће се мигрантска криза даље развијати, важно је да, ако дође до експанзије, сви ми у региону будемо спремни за то – наглашава Владимир.

 

Колико сам научио и колико сам напредовао од првог тренинга најбоље је схватио у свакодневном раду јер је, како каже, захваљујући новостеченим знањима и вештинама често долазио у прилику да помогнем колегама које имају конкретан проблем или дилему.

– Задовољан сам и својим личним развојем који ми је учешће у програму донело. У почетку сам имао проблем са иступањем, са излагањем пред већом групом људи, а сада скоро да и немам трему. Осећам велику одговорност, али се више не бојим јавних наступа.