У београдском хотелу „Mama Shelter“ 23. новембра одржан је први део радионице „Међународни стандарди заштите тражилаца азила у контексту домаћег законодавства“ за запослене у Канцеларији за азил. Предавачи на радионици која је организована у оквиру друге фазе пројекта „Подршка јачању система управљања миграцијама и азилом у Републици Србији“, који спроводи Међународна организација за миграције (ИОМ) уз подршку Британске амбасаде у Београду, биле су проф. др Ивана Крстић, ванредни професор Правног факултета Универзитета у Београду, и Мирослава Јелачић, правни аналитичар Групе 484.
Ова радионица је један у низу скупова који службеницима Канцеларије за азил треба да олакша примену одређених института, да их упозна са најбољом праксом и међународним стандардима који важе у случајевима са којима се они сусрећу у свом раду. Они су се, између осталог, упознали са различитим категоријама миграната, појмом прогона, основама за прогон и основним принципима заштите миграната.
„Нови законски прописи у Републици Србији створили су се нови законски оквир да се прелазак из једне у другу категорију миграната адекватније испрати. Ранији закони су имали јасно диференцирану разлику и подељеност између, на пример, присилних и добровољних миграната, док нови прописи пружају могућност да се према тим лицима адекватније поступа. Иако у добровољне мигранте спадају она лица која из економских, породичних и личних разлога напуштају своју земљу, а у присилне мигранте особе које покрећу дешавања у земљи порекла, код нас у Републици Србији се последњих неколико година најчешће говори о мешовитим миграцијским токовима“, објаснила је Мирослава Јелачић и додала да у наредном периоду посебну пажњу треба посветити статусу лица без држављанства у миграцијском току, кријумчареним мигрантима и малолетницима без пратње како би се на што адекватнији начин одговорило на њихове потребе.
Проф. др Ивана Крстић говорила је о дефиницији и статусу избеглица, условима које треба испунити за добијање тог статуса, суспидијарној заштити, о Конвенцији о статусу избеглица, апатридима, лицима која имају више држављанстава, као и о појму прогона.
„Појам прогона треба дефинисати у складу са Директивом о квалификацији прогона из 2012 године, Уколико су акти којима је лице изложено довољно озбиљни по својој природи или понављању, тако да представљају озбиљну повреду људских права, посебно апсолутно заштићених људских права, прогон постоји. У том контексту важно је утврдити да ли постоји узрочна веза између разлога за прогон и аката прогона, као и да ли су чланови породице особе изложене прогону такође осетљиви на акте прогона. С друге стране, према Директиви о квалификацији прогона, о прогону се не може говорити уколико постоји унутрашња заштита, односно уколико лице у делу територије може да добије заштиту“, објаснила је проф. др Ивана Крстић.
И она и Мирослава Јелачић сматрају да је јако важно то што је, када је реч о прогону, Република Србија преузела све стандарде ЕУ, али су такође нагласиле да и у овом контексту посебну пажњу треба посветити тумачењу чињеница конкретног случаја.
На другом делу радионице „Међународни стандарди заштите тражилаца азила у контексту домаћег законодавства“, која ће бити одржана 11. децембра, запослени у Канцеларији за азил детаљније ће се упознати са ограничењем слободе кретања/лишења слободе и делотворним правним лековима. Предавачи ће и овог пута бити проф. др Ивана Крстић и Мирослава Јелачић.