У фокусу > Вести 13.11.2018.

Радионица „Примена стандарда Европског суда за људска права у области азила“ превазишла очекивања учесника

Радионица „Примена стандарда Европског суда за људска права у области азила“ одржана је 13. новембра у хотелу „Зира“ у Београду у оквиру друге фазе пројекта „Подршка јачању система управљања миграцијама и азилом у Републици Србији“, који спроводи Међународна организација за миграције (ИОМ) уз подршку Британске амбасаде у Београду, а у циљу упознавања са новинама уведених у систем азила у Републици Србији и изазовима у њиховој примени.

 

Један од циљева скупа било је приближавање стандарда и принципа рада Европског суда за људска права инстанцама које ће се бавити применом нових закона, што се, закључено је, најбоље постиже у непосредном контакту, кроз радионице и округле столове.

Судећи по утисцима учесника – чланова Канцеларије за азил, Комисије за азил и судија Управног суда – обе радионице су биле више него успешне захваљујући сјајном говорнику, Мирјани Лазаровој Трајковској, бившем судији Европског суда за људска права у Стразбуру и члану Венецијанске комисије

 

Судија Лазарова Трајковски објаснила је да Европски суд за људска права ради на основу прецедентног права, што подразумева утврђивање пресуда које су водиље у судској пракси и на које се он касније ослања у одлучивању. Иако то, објаснила је она, није блиско домаћим судијама и административцима, важно је да они разумеју и усвоје стандарде преко практичних примера и преко носећих пресуда.

 

„Можете ви да знате читаву Конвенцију о људским правима напамет, као и све протоколе, али нећете познавати право, стандарде и принципе Европског суда ако не познајете праксу Европског суда за људска права. То не значи да треба да знате све пресуде које су везане за азил, већ пресуде које су везане за Србију и пресуде које представљају носеће стубове, тј. оне пресуде које упућују на опште стандарде на којима државе треба да граде праксу“, објаснила је Мирјана Лазарова Трајковска.

 

Она је додала да Европски суд за људска права не намеће ниједној држави како да уреди свој правосудни или административни систем, али од сваке од њих очекује да обезбеди минималну заштиту коју налаже Европска конвенција о људским правима.

 

„То исто важи и за предмете који су везани за азил. За националне судове и за Европски суд за људска права је важно да се наведу разлози због којих се некоме одбија право на азил јер је добро образложена одлука важна пре свега због очувања угледа органа управе и правосуђа“, објаснила је Мирјана Лазарова Трајковски која је за учеснике радионице направила компилацију предмета и пресуда из праксе која је важна за Србију, преведених на српски језик, како би их разумели сви они који раде на тим поступцима.

 

„Србија је, као и Грчка, као и Македонија, као и Мађарска, транзитна земља због чега је важно да се запослени у оквиру сваке инстанце упознају са темом образложене пресуде у одлуци органа управе. Првостепени органи и првостепени судови могу на најбољи начин да утврде чињенично стање, да примене стандарде и принципе. Што они боље ураде свој део посла, што боље образложе своју одлуку/пресуду, то ће бити мање посла за другостепене судске инстанце на националном нивоу, а биће и лакши посао за Европски суд за људска права. То значи да првостепена решења треба у што већој мери да ослањају на релевантно међународно право у области азила и да  првостепени поступак мора бити вођен тако да испуњава све услове који се траже применом члана 13. Европске конвенције о људским правима, а нарочито мора бити доступан свима који желе да траже азил у Републици Србији, као и ефикасно, односно благовремено“, рекла је Лазарова Трајковски.

 

Према њеним речима, образложење првостепеног решења мора бити јасно, прецизно и мора да садржи све елементе на оснву којих је орган донео одлуку. Одступање од раније праксе налаже објашњење зашто је у конкретном случају дошло до промене праксе ради обезбеђења конзистентности, односно уједначене праксе јер уједначена судска пракса доприноси правној сигурности и поштовању људских права због чега мора бити обезбеђена

 

У оквиру обе радионице учествовало је 11 запослених у Канцеларији за азил, четворо чланова Комисије за азил и троје судија Управног суда који су се захвалили предавачу и истакли важност тема о којима се говорило на радионици.